Društvo Obrazovanje

ПРОСЛАВЉЕНО 30 ГОДИНА ФЕСТИВАЛА АНИМИРАНОГ ФИЛМА У ЧАЧКУ

ЗАХВАЛНОСТ ЕНТУЗИЈАСТИМА

У оквиру програма Чачанска родна,  у години када је Град Чачак прва Престоница културе Србије, прошлог петка, 15. септембра, у сали Стартап центра Научно технолошког парка, прослављено је 30 година Фестивала анимираног филма у Чачку. Свечаним програмом, организатори су подсетили на заслужне који су допринели да Чачак дочека овај велики јубилејтри деценије Фестивала анимираног филма, додељивањем захвалница, под покровитељством Града. Приказани су филмови неких од добитника Награде Гран прии званичног признања за најбољи филм на фестивалу Златни штифт”, као и неколико филмова из продукције ЦентАФ Чачак, са којима су млади Чачани освојили на фестивалима у Италији и Грчкој највиша признања.

Први Југословенски фестивал анимираног филма одржан је у Титограду, 1987. године, по угледу на Смотре југословенске анимације, које су одржаване у Београду, у Студентском културном центру. Опстанак фестивала, који је био такмичарског карактера и који се одржавао бијенално, сваке друге године, доведен је у питање услед тешке економске ситуације, турбулентних дешавања и почетка распада Југославије. Пре 30 година, чланови Фото-кино клуба Чачак помогли су љубитељима анимираног филма да овај фестивал преживи турбулентно време. Уз помоћ Општине Чачак, Дома културе и ТВ “Галаксија 32”, у нашем граду је 1993. године одржан Југословенски фестивал анимираног филма. После јубиларног, 10. фестивала 2005. године, 2007. је креиран нови формат фестивала – “Аниманима”.

Програмом поводом обележавања јубилеја вредног пажње – 30 година Фестивала анимираног филма у Чачку, аутори филмова и успешни организатори радионица анимације у нашем граду, осврнули су се на прошли, садашњи и будући приступ креирања анимираног филма. Подсетили су на продукције урађене технологијом филмске траке и техникама анимације, које су јој биле својствене, кроз приказ најзначајнијих остварења насталих у „Дунав филму“, „Бикић студију“ и независним продукцијама. На овај начин се указало на могућност обнављања рада, као што се радило на крају деведесетих, сагледавајући године фестивалског трајања, које су пратиле и радионице анимираног филма за децу и омладину, смотре анимације у домаћој и страној продукцији и остали програми.

Љубомир Сикора и Мирослав Јелић

– Пре 30 година, група ентузијаста из Београда која је годинама организовала фестивал у Титограду, користећи своја познанства са људима из Фото-кино клуба Чачак, дошла је у наш град са жељом да спасимо фестивал. Прелазно решење је било да се одржи у Чачку, док се не види шта ће бити бијеналне,1995. године. У децембру, 1993. године, сала Дома културе је имала више људи на позорници, него публике. Али, успели смо да фестивал одржимо и поделимо “Гран при” признања. Изразили смо жељу да постанемо фестивалски град и већ 1995. године је организован на много вишем нивоу, тако да је Чачак остао фестивалски град до данашњег дана. Јубиларни, десети фестивал, био је прекретница и од 2007. године се организује у другом формату, више не бијенално, већ сваке године. Занимљиво је да 30 година анимираног филма прослављамо баш када је и Чачак постао прва Престоница културе Србије – рекао је за медије Љубомир Сикора, један од покретача фестивала.

Према његовим речима, организовати фестивал, те 1993. године, није било нимало лако. Ипак, фестивал је опстао, а Чачак је мапиран као фестивалски град у Југославији, захваљујући тадашњим ентузијастима, Фото-кино клубу Чачак, Скупштини општине Чачак, “Фикс фокусу”, “Бикић студију” из Београда и Телевизији “Галаксија 32”.

– Обратили смо се тадашњем директору Телевизије “Галаксија”, господину Мишули Петровићу и он је обезбедио највећи део финансијске подршке. На тај начин смо могли да кренемо у реализацију целе приче. То је немерљива захвалност, која сада тешко може да се опише речима и да се искаже колико је његова подршка значила у том моменту. У то време сам био потпредседник Скупштине општине и о финансијским средствима из буџета се није могло ни размишљати, јер је 1993. година била веома тешка – наглашава Љубомир Сикора.

Слободан Пајић и Љубомир Сикора

Прослави јубилеја, 30 година од организовања четвртог Југословенског фестивала анимираног филма, првог одржаног у Чачку, присуствовали су и тадашњи учесници, добитници награда чије је филмове публика имала прилику да види. Један од добитника Награде “Гран при”, за филм “Сто година једног века”, из 1995. године, је аниматор и редитељ анимације Мирослав Јелић, пореклом Чачанин.

– Мени је било важно да се у мојој средини одржава таква манифестација. Анимација је тада била у успону, осамдесете године су биле плодан период за анимирани филм, и уметнички, и комерцијални. Пуно смо радили. Видели смо могућност да одржимо Југословенски фестивал, који је касније прерастао у светски. Желели смо да дамо прилку младим људима да виде те филмове и да се заинтересују за анимацију… Када поредимо филмове, као што су некада били, и данас су квалитетни, али сада на светским тржиштима имамо више могућности. Можда нисам у праву, али примећујем да нису довољно заступљени домаћи аутори. Добро је што имамо могућност да видимо светска остварења, али мало су присутни домаћи аутори – сматра Мирослав Јелић.

Вече подсећања на почетке Фестивала анимираног филма у Чачку, у оквиру програма “Чачанска родна – Чачак престоница културе Србије 2023”, било је истовремено и увод за манифестацију, која је настала на његовим темељима – 17. издање Међународног фестивала “Аниманима”, који се у нашем граду одржава од 19. до 23. септембра.

Н. Р.

Фото: Војислав Пештерац

ДОБИТНИЦИ ЗАХВАЛНИЦА

За период од 1993. до 2007. године најзаслужнијим учесницима у организацији фестивала и пратећих манифестација, Гард Чачак је доделио захвалнице. Добитници су: Фото-кино клуб Чачак, Слободан Пајић, ТВ “Галаксија 32”, Културни центар Чачак, Мирослав Љ. Јелић, Стевица Живков, Снежана Трстењак, Ристо Топаловски, “Чачански глас”, ЦентАФ Чачак и Љубомир Сикора. Добитници којима ће захвалнице накнадно бити уручене су: Министарство културе, Мирослав Бата Петровић, Гордана Витомиров, Мирјана Мићановић, Растко Ћирић и Вера Влајић, а постхумно: Благоје Буца Лупо, Владимир Станић, Ранко Радовановић и Мирослав Симоновић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.