У ДОМАЋИНСТВУ ДРАГОВИЋА У РОГАЧИ БЕРБА ПАПРИКЕ У ПУНОМ ЈЕКУ
ПРИНОС ЛОШИЈИ, АЛИ КВАЛИТЕТ ИЗУЗЕТАН!
Ова година је била изузетно тешка за пољопривредну производњу, пре свега, због лоших временских услова. Нижи приноси забележени су код готово свих култура, што је пољопривредницима донело много главобоље, а како и не би ако се зна да су у овој сезони поскупели готово сви инпути у производњи, док су цене производа биле углавном ниске и тешко да су покривале уложено. За разлику од неких култура са којима су произвођачи прошли као „боси по трњу“, они који су успели да одрже паприку, могу се и надати некој солиднијој заради. О томе, али и о свим ризицима у данашњој пољопривреди, разговарали смо са Сањом Драговић из Рогаче, која се заједно са супругом бави пољопривредом.
Иако имају факултетске дипломе, Сања и Раде Драговић из Рогаче дали су предност пољопривреди и остали да живе на селу, рачунајући да је то одличан избор и за њих и за њихове кћерке, десетогодишњу Сару и четворогодишњу Софију, које, захваљујући томе, одрастају у у здравој животној средини. Иако је пољопривреда „фабрика под отвореним небом“, што увек носи одређене ризике, протеклих година су се добро носили са свим проблемима у производњи, али како наводе, ово је једана од тежих сезона, у којој се нису много овајдили од свога рада, првенствено због лоших временских прилика, али и ниских цена пољопривредних производа. Ипак, пољопривредна култура која их није издала у овој години јесте паприка. Иако су приноси лошији у поређењу са вишегодишњим просеком, квалитет паприке је изузетан и управо због тога имају добре изгледе да кроз ову пољопривредну културу бар делимично надоместе губитке које су имали у овој сезони.
– Имам 33 године, завршила сам Економски факултет, али то ми очигледно ништа не значи, јер немам посао у струци. И супруг има факултетку диплому. Бавимо се пољопривредом и обрађујемо око седам хектара земље, део је у нашем власништву, али има и закупљене. Имамо две ћерке и живимо искључиво од пољопривреде. Ове године нас једино није издала паприка, иако су приноси лошији од прошлогодишњих, њен квалитет је одличан. Солидна је и цена, тако да се надамо да ћемо са овом повртарском културом много боље проћи него са јагодом. У протеклих месец дана смо продавали белу парику из пластеника -„дукат“, а сада смо почели да беремо и црвену коју гајимо под мрежама због временских услова. Имамо разне сорте, нешто је од нашег семена из претходних година, а користили смо и куповно. Дефинитивно, каква је година била, мислим да смо се добро изборили, имамо добру робу, иако су приноси нешто мањи, квалитет паприке је одличан, много бољи него претходних сезона – рекла је за „Чачански глас“ вредна Дргачевка из Рогаче.
Драговићи паприку производе на површини од око пола хектара. Бербу су почели пре месец дана, а захваљујући добром квалитету немају проблема у пласману овог поврћа. С обзиром на то да је већ почела сезона остављања зимнице, тражња за паприком из дана у дан постаје све већа.
– Тренутно паприка иде по 200 динара по килограму, то је цена на мало. Све испод тога договарамо на лицу места, јер не може бити иста цена на велико и мало, али је, у сваком случају, задовољавајућа. Ове године паприка има добру цену, што није био случај у претежном броју сезона, па због тога треба да будемо задовољни, посебно што су подбациле друге културе – каже Сања.
Поред паприке, Драговићи редовно узгајају и јагоду која је, такође, доминантна култура у њиховој производњи. Понекад саде и купус да пречисте земљиште, а на неким мањим површинама гаје и малину и купину, углавном за сопствене потребе.
Овај млади брачни пар своје пољопривредне производе продаје путем интернета и друштвених мрежа. Довољно је да купци укуцају „Газдинство Драговић Рогача“ и могу добити све неопходне информације о тренутној понуди њихове робе.
– Већ четири године активно продајемо наше пољопривредне производе „онлајн“ и може се рећи да смо већ стекли неке сталне купце који код нас долазе и са најавом и без најаве. Сви знају какву робу имамо, цену формирамо према класи производа. Може се рећи да парика ове године има одличну цену, али, верујте, било је много тешко произвести је у тако колебљивим временским приликама. Реч је о веома захтевној култури, која тражи велика улагања. Радимо је под фолијама и мрежама, обезбедили смо систем за наводњавање, целокупна површина има урађен систем „кап по кап“, што представља велику предност. Уложили смо у ову културу много новца и рада и видимо да то једино има перспективу, наравно, уколико се све ради по стандардима – објашњава Сања.
Драговићи до сада нису били у прилици да користе било какве субвенције за поспешивање пољопривредне производње. Мада су за њих више пута конкурисали, како кажу, није им се посрећило да их добију.
– Све ово што видите овде, стекли смо Раде и ја искључиво од свог рада. Ослањамо се претежно на своје снаге, понекад нам у помоћ прискоче комшије, али се трудимо да што више посла одрадимо сами, јер су дневнице сезонских радника високе. Претходних година смо у више наврата конкурисали за средства подршке, али иако су папири били уредни – нисмо их добијали. За разлику од супруга који је након безуспешног трагања за послом у струци, одабрао да се бави искључиво пољопривредом, ја и сада покушавам да пронађем запослење. Конкурисала сам чак и за неке послове који нису за стално, јер би нашем домађинству један стабилан приход био од драгоцене помоћи. Видите и сами, пољопривреда је тесно скопчана са ризиком, посебно сада, када су климатске промене постале изразитије. Пријавила сам се и за попис пољопривреде, јер сам на сајту видела да је то превасходно за незапослена лица. Прошла сам тај неки основни круг, где су ми урачунати поени које сам поштено зарадила, али нисам добила посао и не знам шта бих вам рекла по том питању. Немамо намеру да идемо са села, бавићемо се пољопривредом и даље, јер имамо добре услове за то, али због великих ризика у производњи, просто бих волела да нађем и стални посао, што би представљало неку врсту сигурности за наше домаћинство – закључује наша саговорница.
Драговићи не планирају да у наредном периоду шире своју производњу. Уколико би се на то одлучили, морали би да издвоје значајна средства за ангажовање допунске радне снаге, а то је у претежном броју сезона просто неизводљиво, пре свега, због све изразитијих климатских промена и временских непогода које значајно редукују приносе гајених култура.
В. С.
