ЛОША ГОДИНА ЗА ВОЋАРСКУ ПРОИЗВОДЊУ И ПЧЕЛАРСТВО
ПОДБАЦИЛИ И РОД ВОЋА И ПРИНОСИ МЕДА ПО КОШНИЦИ
Проф. др Светомир Стаменковић на свом пчелињаку у Бањици
Ова година била подједнако лоша и за произвођаче воћа и за пчеларе. Како истичу добри познаваоци прилика у домаћој воћарској производњи, изразито неповољне временске прилике владале су од самог почетка нове пољопривредне сезоне, тако да је, генерално узев, овогодишњи род воћа значајно умањен. Посебно су биле угрожене осетљивије воћне врсте, које су претрпеле највећа оштећења од мраза. Много вајде у овој сезони нису видели ни пчелари чачанског краја, који тврде да меда нема довољно ни да се пчеле прехране, па сада увелико размишљају како ће обезбедити новац за набавку великих количина шећера, како би их припремили за презимљавање.
Лоше временске прилике негативно су се одразиле на род воћа и нанеле велику штету и пчеларству, пољопривредној грани која је нераскидиво везана са воћарством, истиче проф. др Светомир Стаменковић, стручњак за област воћарске производње, који на свом имању у Бањици узгаја јабуку, шљиву и крушку, а паралелно са тим се, годинама уназад, бави и пчеларством.
НА ВИШИМ ТЕРЕНИМА ВОЋЕ „ОБРАО“ МРАЗ
У Бањици су крушке већ стасале за бербу, али када је реч о њиховом роду, оне деле судбину овог воћа која је карактеристична у овој изузетно неповољној години за читаву Србију. Највећу штету крушкама нанео је пролећни мраз, односно, пролећни снег у времену њиховог пуног цветања. То је знатно утицало на измрзавање цветова и тек заметнутих плодова, тако да је слабо шта остало за бербу, истакао је за „Чачански глас“ проф. др Стаменковић. Са друге стране, јабука је добро родила и има солидан квалитет.
– Имам око четири хектара под крушком. Водећа сорта је „виљамовка“ , а сада стиже „Санта Марија“. Род овог воћа је драстично умањен и уместо да буде десетак вагона по хектару, биће свега пола вагона, али шта да се ради, проћи ће и ова година. Део овогодишњег рода намењен је извозу, крушка која остане непродата у складишту биће прерађена у ракију или предата „Такову“. С обзиром на то да род износи само 10 одсто од пуне родности, редукован је и програм заштите крушке. Узимајући у обзир колико коштају хемијски препарати за заштиту биља, сасвим је разумљиво да у условима када је род крушке изузетно лош треба умањити и број третмана. Са друге стране, цена воћа је већ десетак година скоро на истом нивоу, док је све друго знатно поскупело – гориво, ђубриво, резидба, радна снага, амбалажа, тако да су се воћари нашли у изузетно тешкој ситуацији – објашњава проф. др Стаменковић.
Наш саговорник додаје да је ова година специфична по томе што је воће измрзло на вишим теренима, док је у равници опстало. На подручју Бањице кајсија и трешња су потпуно измрзле, једино је јабука остала и има добар род и квалитет.
ЈАБУКА ОПСТАЛА
– Имамо и хектар и по јабуке. Водећа је сорта „ајдаред“, којој одлично одговара ово подручје. Реч је о сорти која се гаји једино у Србији, док је у другим европским земљама нема. Очекујемо род од око четири вагона по хектару. Подручје Бањице је закачио град и оштећења јабуке су била испод 10 посто, тако да ћемо имати шта да беремо током јесени. Очекујемо да ће берба стартовати крајем септембра или почетком октобра. Имамо и добар квалитет овог воћа, јер смо имали доста падавина. Да није почео рат у Украјини, ми бисмо овогодишњу јабуку извозили за Русију и то по пристојним ценама. Међутим, сада тог извоза нема, а на домаћем тржишту велике количине јабуке не могу да се продају, а и цене су ниске, тако да се доводи под знак питања рентабилност производње – наводи Стаменковић.
ПЧЕЛЕ СУ ГЛАВНИ ОПРАШИВАЧИ ГАЈЕНИХ ВОЋАКА
Иначе, професор Стаменковић на свом имању има и 54 кошнице пчела. Како истиче, ова година није била добра ни за пчеларство. У време цветања багрема било је хладно и кишовито време, па пчеле нису могле да користе багремову пашу. Због лошег времена, пчеле нису могле да учествују ни у опрашивању воћака, што, поред пролећног мраза, представља један од главних разлога слабе родности воћа.
– Прошлогодишњи пронос меда по кошници био је испод просека, док је ове године изразито лошији. Поједини пчелари су имали само по колограм, два меда, али је било и оних са 10 до 12 килограма по кошници, што је сасвим безначајно са становишта било какве економске рачунице. Један од разлога за лоше приносе у пчеларству су неодговарајући временски услови, што је утицало и на слабу родност воћних врста које представљају главни извор хране за пчеле. Међутим, без обзира на лоше приносе меда, пчеле би требало гајити и када не би доносиле мед, јер много су корисније са гледишта опрашивања гајених воћака, јер повећавају њихове приносе до 82 посто. Пчеле су у 85 одсто случајева опрашивачи гајених воћака и то је њихова основна функција – наглашава професор Стаменковић.
Субвенције које даје држава по једној пчелињој заједници износе 800 динара, док локална самоуправа обезбеђује подстицаје кроз набавку опреме, кошниаца, матица… Међутим, храну за пчеле финансирају искључиво пчелари. Такође, друга половина августа је период када се у пчелињацима сузбијају вароа и друге болести, што захтева набавку регистрованих лекова за ту намену.
На територији Града Чачка има око 7.860 пчелињих заједница, што је недовољно за опрашивање гајеног воћа које заузима приближно око 7.000 хектара.
Ове године више меда имају само пчелари који су своја пчелиња друштва селили на сунцокретову пашу. Ту је принос био у просеку од 20 до 25 килограма меда по кошници. Иначе, цена меда је остала на прошлогодишњем нивоу и износи од 1.200 до 1.500 динара по килограму.
В. С.
