ЈАПАНСКА СВИЛЕНА БУБА СТИГЛА ДО БРУСНИЦЕ
Јапанска свилена буба (Antheraea yamamai) је донета у Европу средином 19. века ради производње тусар свиле. Како квалитет тусар свиле није задовољио индустријске потребе, интересовање за гајењем ових инсеката је нестало.
Њене ларве (гусенице) се хране храстовим, буковим, грабовим и лишћем још неких европских шумских биљака, те за разлику од кинеске свилопреље, која се храни искључиво дудовим лишћем, лакше долазе до хране у природи… Одбегли и одбачени примерци су створили прве шумске популације у данашњој Аустрији, северној Италији и Словенији.
За век и по, јапанске свилене бубе су се рашириле на север и југ, па већ неколико година, ове дивне лептире сусрећу и људи у нашим крајевима. Колеге из ужичких новина, који су први приметили присуство ових лептира, илегалних миграната пре неколико година, на Златибору, назвали су га ужичким или златиборским лептиром.
Према сведочењима очевидаца, мало ко зна о којој је врсти реч. Милановчанин Вањка Поњавић, новинар и председник Књижевног друштва „Запис” износи мишљење да „теоретичари завере” већ испредају приче о еколошкој катастрофи изазваној разним отровима које неко баца и са земље и из ваздуха, па је овај инсект настао мутацијом домаћег ноћног пауновца у народу познатијег као лептрица – вештица.
О примерку са слике сведочи Милановчанин Вањка Поњавић, новинар и председник Књижевног друштва „Запис”. Ова свилена буба са распоном крила од 18 цм, једног јутра, у првој половини августа осванула је на травњаку у селу Брусници код Горњег Милановца, на надморској висини од 450 м, у шумско-аграрном еко систему са претежно храстовом шумском састојином. Приредила:
Милица Матовић
