Исто време, исти простор као и прошле године. „Ремонтово“ игралиште је у суботу, 19. августа, поново оживело са бојама, гласовима, смехом, навијачким покличима… Слике налик онима из старих албума. „Само деца расту“, каже песма, јер пристигли су за игре и неки нови клинци који живе у оближњим зградама. Како су избројали организатори, укупно четрдесеет петоро такмичара, укључујући и десетак „малаца“ до две године старости. Сви баш из овог краја!
Идеју за ова такмичења покренула је прошле године Ана Ивановић, а прихватили је сви родитељи, на одушевљење малишана. Игре су назвали „Паркић без граница“, по простору поред „Роде“ где се скоро свакодневно окупљају деца и друже њихови родитељи, пре свега мајке са децом. Ана је и осмислила све игре, попут оних кој су се играле док нису „стигле“ комјутерске. За разлику од њих, ове „праве“ игре захтевају више учесника, маште, физичке активности…
И овог пута морали су пре организације да засучу рукаве, како би очистили простор на „Ремонтовом“, пре свега од стакла и оштрих предмета, да се деца не би повредила. Уредно су догађај пријавили и надлежнима. Све је Ана унапред смислила и реализовала, углавном са другим мамама. Простор за „Игре“ украсили су заставицама, купљени су пехари и медаље за победнике, штампане дипломе „за велико срце и тимски рад“, које су на крају подељене свим учесницима, обезбеђени су реквизити за различите игре… Једина улазница за „игре“ била је нека грицкалица за децу.
– Ништа то није тешко, кад се има добра жеља и леп разлог. Игре смо прилагодили различитим узрастима. Настојали смо да не буду тешке, већ да се деца мало више размрдају, да имају и мало гимнастике и да буде што више тимских игара, да развију тај дух… За најмлађе то су биле трке прилагођене њиховом узрасту. Изабрали смо баш да буде пред полазак у школу, мада ми у свом „Паркићу“, бар једном седмично када време дозвољава, организујемо за децу неки догађај, журкице са музиком – прича Ана.
А већина малишана заиста је игре схватила као право такмичење. Давали су све од себе да њихов тим победи. Ипак, уживање у игри је било на првом месту.
– То је и међу најважнијим циљевима – деца су током игре усредсређена на другаре из истог тима, али без љутње кад победи други тим – истиче Ана.
Међу навијачима, поред родитеља, биле су многе баке и деке. А када су додељене медаље и дипломе, уследило је весеље и послужење, испуњавање дечијих музичких жеља… Неколико сати „Ремотново“ игралиште било је њихов центар света. Када су све oчистили, дружење су наставили, опет, у свом „Паркићу“, уз музику и нове игре.
Наменски су родитељи одабрали август, када се ближи крај летњег распуста. Ово је покушај да деци још мало продуже тај безбрижни период, да их одвоје од комјутера и телефона, да сачувају у сећању што лепше успомене из детињства. Постоји идеја да следеће године игре прошире и на травнати део игралишта. Договор је да тате покосе терен, да се очисте и трибине, а можда у даљој будућности организују и игре за децу из више „паркића“ и квартова.
В. Т.
Фото: В. Т. и родитељи из „Паркића без граница“
