У недељу, 20. августа је у Чачку у 75-ој години живота преминуо др Андрија Михел, чувени чачански хематолог.
Доктор Михел је лекарску дужност најпре започео у Трстенику, а у чачанској болници је најпре као интерниста а потом и субспецијалиста хематологије радио више од 45 година. Био је годинама био једини лекар у Моравичком округу ове специјалности.
Др Андрија Михел рођен је у Београду на Српску нову годину, 13. јануара 1948. као прво дете Николе и Вере Михел. Његов отац Никола је био преводилац француског језика и дете Густава Михела и Јелене Шоповић. Деда Густав је завршио Фармацеутски Факултет у Бечу и био лични краљев апотекар а такође је основао прву приватну апотеку у Београду, у садашњој улици Гаврила Принципа, док је кућа његовог оца била на простору садашње зграде Београђанка. Уз то, Густав је био и првак музичке критике тадашње музичке сцене у Србији, о чему постоје записи, док бака Јелена је била прва жена пијанисткиња Народног Позоришта, након што је завршила Прашки Конзерваторијум у класи Антонина Дворжака. Мајка Вера је била професор српског, француског и латинског језика у Првој београдској Гимназији, у чијој су близини живели. Мајка Вера потицала је из угледне свештеничке породице, чији отац је био прота у цркви Светог Марка на Ташмајдану у Београду.
Андрија и његова млађа сестра Мирјана су одрасли у Београду, у родитељској кући која се налази у Копитаревој Градини и где су завршили основну и средњу школу (Прву Београдску Гимназију) док Андрија је након Гимназије уписао Медицински факултет а сестра Мирјана Факултет политичких наука. На медицинском факултету је био одличан студент, студиозно изучавајући не само материју предмета који полаже већ и све области повезане са њом.
На факултету је упознао своју супругу, Ксенију, такодје студента медицине са којом се касније и венчао. Након завршетка факултета, као млади брачни пар, тражећи погодну специјализацију обишли су неколико градова у Србији, да би се напослетку нашли у Трстенику. У том периоду, Андрија је поред посла у трстеничкој амбуланти радио и другу смену у амбулати у тадашњем гиганту Прва петолетка.
У међувремену им се родио први син Предраг, 1973 године. Након три године, Андрија и Ксенија са сином прелазе у Чачак, где добијају посао у чачанској Болници и где је Андрија добио специјализацију интерне медицине а Ксенија дерматологије и у којој су обоје радили до краја радног века. Приликом преласка у Чачак, рађа им се и други син Јован, 1976 године и настањују се у кући у Обилићевој улици у центру Чачка, где је живео све до своје смрти.
У Чачанској болници радио је све до своје пензије на интерном одељењу, прво као лекар интерниста а потом као и хематолог, за ста се специлијазирао око 1984. године, те тиме тада постао први хематолог у чачанској болници.
Током рада у болници и бурних 90-тих година је као резервни капетан мобилисан на свим ратиштима, радећи у болничким амбулантама у Хрватској и на Косову, збрињавајући рањене српске борце.По завршетку тог периода, све до своје пензије, радио је у чачанској болници наИнтерном одељењу а једно време и као начелник одељења.
У пуну пензију је отишао 2016. године, у 67. години, али је наставио активно са радом у хематологији у оквиру своје амбуланте у Обилићевој улици и посредством клинике „Хипократ“.
За Андрију Михела и његово учешће у медицини, најважније је рећи да је тај позив доживљавао са највећим интересовањем и да се стално усавршавао, практично до последњег тренутка. Од својих студентских дана па све до смрти константо се трудио да изучава сву модерну литературу из области интерне медицине и хематологије, на српском и на енглеском језику.
У својој породици имао је др Едуарда Михела, првог судског патолога који је сматрам једним од највећих умова свога доба у Србији и који је био један од оснивача Медицинског факултета, истовремено радећи као лични лекар краља Милана Обреновића и који је живео у Кнез Михајловој улици у згради Грчка Краљица, чији је био власник. Поред др Едуарда, Андрија је у породици имао и два лекара академика: Проф. др Јовна Ристића, неуропсихијатра и председника Медицинске екције САНУ и академика проф. др Станоја Стефановића, хематолога који је и заслужан за то да Андрија одабере хематологију као субспецијализацију.
Приватно, гајио је велико интересовање према музици, специјално класичној као и према музичким уређајима по чему је био познат. Остаће упамћен и као љубитељ аматерске фотографије, и пасионирани заљубљеник у писану реч.
Иза себе је оставио синове Предрага и Јована, њихове супруге Весну и Мирјану и унуке Александра, Николу, Стефана и Милана.
Чачани који желе да одају почаст др Михелу то могу учинити сутра испред капеле чачанског Градског гробља у 10 сати када ће његови посмртни остаци кренути пут Београда. Кремација је заказана за четвртак у 11.45 на Новом гробљу у Београду.
