ТЕОДОРА ДРАМИЋАНИН, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ОШ „МИЛИЦА ПАВЛОВИЋ“
Теодори Драмићанин, ђаку генерације Основне школе „Милица Павловић“, књиге и бројеви су од малих ногу врста игре. На тај начин, уз радозналост, стиче и остала знања, разноврсна, колико су и њени таленти. Како и сама каже, имала је велику срећу да то у њој препознају прво у породици, а онда учитељица и сви њени наставници. Са Теодором смо разговарали непосредно после повратка из Енглеске, где је преко програма школе „Black bird“ провела 15 дана на Кембриџу.
Учење сматра „природним стањем“, али и привилегијом:
– Када схватимо да школовање није обавеза, већ да је то нешто што ће нас водити кроз живот, што га испуњава и чини богатијим, тада ништа није тешко, већ то дође као хоби – реченица је којом Теодора објашњава своје досадашње успехе.
Школовање је започела у Немачкој, где је у Висбадену живела четири године. Ишла је у интернационалну школу, тако да је, уз немачки, научила и енглески језик. У тој школи стекла је другове из многих земаља, са некима од њих и данас се дописује. У ОШ „Милица Павловић“ пошла је у други разред и није јој тешко пала та промена. Уствари, радовала се повратку у Чачак.
– Учитељица Милена Аћимовић успела је да развије моју жељу за знањем из математике и других предмета. Сви у разреду смо били подршка једни другима, а тако је било и касније – каже ова петнаестогодишњакиња.
На такмичењима из математике учествовала је још од трећег разреда, а касније и из физике, хемије, немачког језика… Поменућемо само неке успехе: прошле године освојила је друго место на Републичком такмичењу из физике. Из истог предмета била је тада прва на Такмичењу Центра за таленте, а ове године освојила је треће место. Велику подршку за ова такмичења имала је од своје наставнице Катарине Драгутиновић, али не заборавља Соњу Божовић, наставницу хемије, све који су јој предавали математику, као и друге предмете.
Током пандемије, као и њеним вршњацима, највише су јој недостајале екскурзије. Ипак, надокнадили су то одласцима у седмом разреду на Сребрно језеро, а у осмом у Нови Сад и Суботицу, одакле носи најлепше успомене.
У септембру креће у чачанску Гимназију, уписала је природно-математички смер. То је био потпуно логичан избор, јер математику „носи“ у генима, а од детињства природне науке више „хране“ њену радозналост.
Круг Теодориног интересовања је веома широк. Воли да чита, а енергију додатно пуни кроз латиноамеричке плесове у Плесном клубу „Луна“. У породици скоро да имају оркестар. Отац „за своју душу“ свира бубњеве, Теодора је сама научила да свира клавијатуру, али, каже, нема посвећеност и таленат какав за гитару има млађи брат Огњен… Природа је, такође, испуњава, излети са друговима и разредном Биљаном Ускоковић до Мораве и Каблара, планинарење са пријатељицама. Наравно, посебну драж имају одласци у Ивањицу, одакле су јој родитељи, мајка Мира и отац Владо. У том градићу на Моравици живе татине и мамине породице. Деде Никола и покојни Бојо учили су је математичким „играма“, али не пропушта Теодора да помене баке Првославку и Мару.
Воли и да путује, да упознаје нове људе. Можда и зато, почела је сама да учи шпански језик… Боравак у Кембриџу сматра непроцењивим искуством. Време је полазницима програма било испуњено разним активностима. Осим познанства са многим вршњацима из целог света, каже да је и сам Кембриџ као град на њу оставио снажан утисак.
– Кембриџу сам се радовала годинама унапред. То искуство ми представља и додатну мотивацију пред средњу школу. Волела бих да на том универзитету и студирам – окрива нам Теодора.
За сада корача степеник по степеник, сигурна да ће се у Гимназији све искристалисати. Жеља има много. Оне професионалне, углавном, везује за математику, физику, хемију. Зато, можда, размишља о „планетарним“ наукама, астрономији или астрогеологији. За сада оне су још само мисао. Али, шта год да одабере у будућности, желимо јој да стигне до своје звезде.
В. Т.
Фото: из албума саговорнице
