НИКОЛИНА ТОДОСИЈЕВИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ОШ „СВЕТИ ЂАКОН АВАКУМ“
ДОБРА ОРГАНИЗАЦИЈА ЈЕ КЉУЧ СВАКОГ УСПЕХА
Са Николином Тодосијевић, ђаком генерације ОШ „Свети ђакон Авакум“, у Трнави, разговарамо сутрадан по доласку вуковаца из Улциња. На самом почетку, каже, жели да нагласи да јој је посебно задовољство што је била ученица једне сеоске школе. И већ нас заинтересова да са посебном пажњом чујемо њену причу, која крену од последњих, морских успомена…
-Као награду за наш успех, Град Чачак је обезбедио бесплатно летовање за све нас у Улцињу, где смо провели прелепих десет дана. Стекли смо нове пријатеље, а ја бих издвојила оне из Заблаћа. Рекреатори су се потрудили да нам сваки дан буде занимљив. Ипак, нешто посебно била је посета Старом граду, који је на мене оставио диван утисак – извести нас укратко Николина, па пређосмо на уобичајену причу о школским данима, такмичењима, успесима…
Током година, каже, њена интересовања су се мењала.
– У млађим разредима највише сам волела математику и хтела сам тиме да се бавим када одрастем. У петом разреду сам заволела српски језик и историју. Из ова два предмета постигла сам најбоље резултате на такмичењима. Нисам могла да се такмичим све до седмог разреда, због ситуације са вирусом. На општинском такмичењу из српског сам освојила треће место, на окружном друго, и у седмом, и у осмом разреду. Из историје сам освојила прво место на општинском такмичењу, треће на окружном и учествовала на републичком.
Николина је и веома успешан полазник Регионалног центра за таленте Чачак, у групи за српски језик:
– У првој години свог учешћа успела сам да освојим треће место на републичком нивоу и прву награду за квалитет и одбрану научно-истраживачког рада. У томе ми је велику подршку пружила моја менторка, уједно и наставница српског језика и књижевности у нашој школи Милица Милошевић. Места која сам освајала ми нису била толико битна, колико оно што сам научила и сазнала. Такође, драго ми је и због нових другара које сам упознала из целе Србије. Несебичну подршку током такмичења пружала ми је моја породица, као и наставници.
У слободно време воли да чита, као и да пише, али – за себе. И то није све:
-Често истражујем нешто што ме заинтересује, а много волим и да глумим. У школи сам похађала и радионице за филм и фотографију, захваљујући којима сам заволела да фотографишем и креирам видео снимке на различите теме. Ове године сам се бавила и припремом школског часописа.
Како су се мењала њена интересовања, тако су, прича, и школе које су биле „у оптицају“ за упис у средњу отпадале.
-Одлучила сам да упишем Економски школу, смер економски техничар. Свакако ми је жеља да наставим да се школујем на Економском факултету. Надам се да ћу се добро снаћи у новој школи и окружењу – уверена је Николина, а и ми, слушајући је, већ знамо да ће тако и бити.
Као најлепше тренутке из основне школе издвоја екскурзију у осмом разреду и неке моменте пред сам крај, када су сви били на окупу и никад сложнији. Најтежи период и за њу је, наравно, била пандемија корона вируса.
– Мислим да је наша генерација једна од оних којој је пандемија донела највећу штету. Готово цео пети разред смо пратили наставу путем интернета, у шестом смо ишли у школу сваког другог дана, али по групама. У том периоду није било такмичења, што ми је дало мотивацију да још више учим. Тек у седмом разреду смо се опет спојили и тада су почели моји успеси. Веома сам захвална свим наставницима, као и својој учитељици Гордани Стефановић. Морам да поменем свог разредног Александра Тутуновића, који ми је много помогао. Захвална сам и директори школе Наташи Драгојевић Савић, која ми је такође изашла у сусрет.
Николина сматра да без воље и жеље за нечим, ништа не може да се постигне, а има и савете за своје млађе другаре:
-Дакле, мораш да волиш нешто што радиш и да будеш максимално предан да би се резултати показали. Некада резултати нису битни, колико оно што смо научили.Звучи познато и очигледно, можда чак и досадно, али добра организација је кључ свега. Млађе генерације бих посаветовала да што више слушају на часу, јер ће им код куће бити много лакше да разумеју оно што су већ чули. Другачије је када се слуша наставников глас, а не само чита. Ја сам, рецимо, много пута само прочитала оно што сам на часу већ чула, и то ми је остало зацртано у памћењу.
Посматра наша млада саговорница свет око себе и види и добро и лоше, како код младих, тако и код одраслих.
-Мислим да је проблем нас младих, генерално, што смо јако исхитрени, што лако улазимо у неке расправе. Чини ми се да деца, а могу слободно рећи и одрасли, имају проблем са тим када неко каже своје мишљење које се не поклапа са њиховим, везано за неку тему, а непрестано се пропагира та слобода мишљења. Има мање комуникације него што би требало, све се одвија преко друштвених мрежа. Да би те неко прихватио, потребно је да пратиш трендове. Деца, такође, имају ненормално велику жељу да што пре одрасту, а ја бих, да могу да бирам, заувек остала у овим годинама – уз осмех нам признаје Николина, која лети воли да вози бицикл по Трнави, шета градом или седи крај Мораве…
Волела би, каже, да види све градове у Србији, али да се увек врати у своју Трнаву и свој Чачак.
Гордана Домановић
