Дан рудара, питања која се више од века понављају

У рудницима широм Србије, Дан рудара обележава се као сећање на 6. август 1903. и велики рударски штрајк – за боље услове рада и веће зараде. Приватизовани рудници, као и ЕПС-ови површински копови, стално се модернизују. Али највећи проблем је девет рудника подземне експлоатације, који послују у оквиру „Ресавице“, где се ради као и пре 120 година – угаљ се копа ручно.

„Рудници Ресавице“ запошљавају 3.500 људи и налазе се у неразвијеним срединама где су најчеће и једини извор прихода. Неке јаме су пред затварањем, али има и преспективних са резервама квалитетног угља – „Штаваљ“, „Ребас“ као и „Соко“, који од априла прошле године не ради због несреће када је погинуло 8 рудара.

Од ове године, први пут од оснивња ресавички рудници плаћају рудну ренту, али и даље држава их финасира са 5,5 милијарди динара, што иде на плате. Рудари се боре да са застрелом опремом и процесом рада одрже призводњу.

„Утовар је остао примитиван на лопату, ништа механизовано није. Извоз је исто траспортним тракма, ништа није промењно“, каже рудар Љубомир Ђоковић.

Богићевић Иван из Ибарских рудника каже да би било добро да плате буду веће.

„Ваљало би да плате буду веће, деца су порасла већи су прохтеви“, каже Богићевић.

И његове колеге кажу да раде у тешким условима, а нове механизације нема.

У приватизованим рудницима друга слика: раде боље, зараде су добре и процес рада се аутоматизује. То потвђују у рудницима у Горњем Милановцу, Љубовији и Босилеграду којим управља бритаски Минеко. И у Борским рудницима од доласка Зиђина процес производње се модернизује. Кинески партнер за пет година уложио је три милијарде долара и обећава „зелено рударство“.

„Ја сам овде три деценеје, прошли смо кроз три деценију успона и падова. Али задњих пет година посебно задњих три године ствари су се много промениле на боље. Када кажем на боље у смислу услова рада, у смислиу мотивације, у смислу безбедности“, Милан Делић.

И на ЕПС-овим површинским коповима Колубаре и Костолца напредан технолошки процес је, кажу, приоритет јер је на рудрима велика одговорност – од угља који ископају зависи производња струје и сигурност снабдевања земље. Копови су на отвореном, а ради се непрекидно у свим временским условима.

„Навикли смо, радимо и дању и ноћу, плус 38 степени данас, 40 и више прошле године а и на -20. Процес не сме да стане, нарочито према блоковима електране. У смислу услова рада за сад смо обезбедили клима уређаје у просторијама и у кабинам абафгера“, објашњава шеф рударске службе на копу Дрмно-Костолац Бојан Стокић.

„Генерално наш највећи проблем је прашина. Мада, некада зна да буде горе и на киши, када су обилне падавине. То су проблеми са којима се ми овде највише срећемо“, каже рударски надзорник Игор Пејчић.

Рударски сектор запошљава 30.000 људи, а просечна зарада је 116.000 динара. Уз честитку рударима, ресорна министарка поручује да се од рудрских компанијама захтева усклађивање са технолошким и еколошким стандардима.

„Укупна производња руда и минералних сировина је достигла 100 тона прошле године. Ми морамо да чувамо нашу традицију рударског сектора, Србија је земља богата минералним ресурсима и циљ Владе Србије је да настави да их експлоатише, користи рудраски сектор на одржив начин. Пре свега када је у питању утицај на животну средину и све оно што рударска технологија носи“, истиче министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић.

Статистика показује да удео рударства у бруто друштвеном производу бележи стани раст – прошле године био је 2,4 одсто, готово дупло више него претходне.

Извор: РТС