др Дарко Јевремовић, директор Института за воћарство
Selo

ЗАШТИТНИ ТРЕТМАНИ ВОЂЊАКА, НАЈВАЖНИЈА МЕРА ПОСЛЕ ОЛУЈНОГ НЕВРЕМЕНА И ГРАДА

ЗАШТИТНИ ТРЕТМАНИ ВОЂЊАКА, НАЈВАЖНИЈА МЕРА ПОСЛЕ ОЛУЈНОГ НЕВРЕМЕНА И ГРАДА

САВЕТУЈЕ СЕ И ПРИМЕНА БИОСТИМУЛАТОРА

Временске непогоде које су у више наврата у протеклих месец дана захватиле поједина чачанска села, а посебно ове најновије, праћене крупним градом, нанеле су велика оштећења засадима воћа. Висина причињене штете се разликује од локалитета до локалитета, а једини начин да се бар мало ублаже последице невремена јесте обављање заштитног третмана воћњака применом фунгицида.

Стручњаци саветују воћарима да након сваког невремена праћеног градом обавезно обаве третмане својих воћњака фунгицидима, како би заштитили настале ране на плодовима воћа и стаблима, јер се једино на тај начин може спречити појава болести, али истовремено и обавити припрема биљака за наредну вегетацију. При томе, посебно треба водити рачуна да фунгициди имају што краћу каренцу уколико се прска воће код кога су плодови стигли на род. Ако воће још није сазрело, могу се користити и фугициди са дужом каренцом.

– Већина воћних врста се налази у фази зрења. У појединим селима на подручју Града Чачка, град је причинио велике штете на плодовима, али и на остатку самих биљака, што ће се вероватно одразити и на родни потецијал воћа у наредној години. Произвођачи са доста искуства су брзо реаговали после олујног невремена и града и обавили третмане воћњака фунгицидима, како би заштитили отворене ране на плодовима и биљкама и спречили улазак проузроковача болести. Веома је важно да се тај третман обави одмах након невремена, јер се на тај начин штити род који је преостао за ову годину, али истовремено и овезбеђује да биљке уђу у наредну вегетацију што боље припремљене. Када је реч о висини штете, ситуација је различита од локалитета до локалитета. Воће је у фази вегетације и код многих врста плодови стасавају за бербу и због тога је овај заштитни третман фунгицидима изузетно важан – истиче истиче др Дарко Јевремовић, директор Института за воћарство.

Иначе, штета од града на воћу оставиће последице не само на овогодишњем роду , већ ће данак узети и у наредној сезони, а у којој мери, зависи од кондиције саме биљке, истиче др Јевремовић.

– Саветује се и употреба биостимулатора раста којих има доста у понуди на нашем тржишту. Они су јако добри за примену у овако стресним временским условима, када су биљке оштећене од града, изложене дуготрајнијем вишку влаге или суши. Треба напоменути да њихова ефикасност доста зависи од тога какво је било кондиционо стање биљке пре стресне ситуације, али и степена њеног оштећења. Према искуствима воћара, оштећења од града могу да утичу на родни потенцијал биљака у наредној години. У принципу, све зависи од тога како су воћни засади били припремљени, да ли су спроведене све предвиђене агротехничке мере, затим, од степена оштећења биљака, али и од њихове неге до самог краја вегетације – објашњава директор чачанског Института за воћарство.

Осим адекватне и правовремене заштите воћа од града, и осигурање ових култура је мера која може да ублажи последице невремена, али не и да надокнади штету поптпуно. Иако се наши пољопривредници тешко одлучују за осигурање ризика у пољопривреди, јер немају такву навику, а многи од њих истичу ни добра искуства, учестале временске непогоде које су овог лета драстично умањиле род воћарских и свих других култура  дефинитивно би требало да промене лошу праксу у тој области.

Променили су се услови и у воћарству, не само у технологији гајења, већ и само тржиште. Када је реч о сортименту воћних култура или заснивању нових засада, незахвално је препоручивати било шта људима који се деценијама баве овом делатношћу у смислу да ли да наставе са истом производњом или да се определе за нешто друго, сматра Јевремовић, али истовремено и додаје да воћари, свакако, не би требало да одустану од производње шљиве, јабуке, малине, односно, воћних култура које су прилагођене нашим агроеколошким условима.

Један од правих начина да се засади воћа заштите од града је и подизање противградних мрежа. Уколико воћари не могу самостално да обезбеде средства за ту намену, постоје државни и локални подстицаји путем којих се може остварити повраћај дела уложених средстава у подизање противградних мрежа.

В. С.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.