Društvo

Планета од данас у еколошком минусу, како да престанемо да отимамо ресурсе од будућих генерација

Наша планета другог дана августа ушла је у еколошки дуг. То значи да смо до данас потрошили природне ресурсе које екосистеми планете Земље могу да обнове током целе године и да живимо на рачун будућих генерација. Србија је у еколошком дугу још од 8. јула.Пре само пола века планета није била у еколошком дугу, а од тада из године у годину трошимо све више природних ресурса. Емитује се више угљен-диоксида у атмосферу него што океани и шуме могу да апсорбују, шуме се секу неплански.

„Природе има све мање, природа је све рањивија, не може да се обнавља у оној брзини и у оном капацитету у коме би се обнављала да је у пуном обиму. С друге стране ми више трошимо. Количина еколошких услуга које нам природа пружа у смислу хране, воде, извора, средстава за развој технологија и слично, тога је све мање и они су у све нестабилнијем стању, а с друге стране наше потребе за тим расту“, објашњава Борис Ерг, директор регионалне канцеларије за Европу Међународна унија за заштиту природе. Последице су климатске промене и све чешће временске непогоде, суше, шумски пожари, поплаве, губитак станишта.

Човек свега свакога дана троши све више

„Ми имамо пад популација у просеку од 69 одсто на планети Земљи и биљних и животињских. У исто време популације слатководних врста су најугроженије, то је чак 83 одсто популације врста. Ми видимо да годишње исечемо шума величине Португала, а шуме су те које прерађују угљендиоксид примарно, а тај угљендиоксид у највећој мери чини наш еколошки отисак. Ми уништавамо океане, глобално загревање утиче на то да се океани загревају да аутоматски неке популације и врсте не могу да преживе“, указује Александра Угарковић из Светске фондација за природу „WWF Adria“.Наш регион троши ресурсе брже него што је светски просек и закорачио је у еколошки дуг раније. Словенија у априлу, Црна Гора, Хрватска, БиХ у мају, Србија 8. јула.

„Погледајте само количину инфраструктуре која седи на Дунаву и Сави и онда можете да замислите који је то повећан притисак на воду у смислу најпростијег коришћења воде. С друге стране, шта се уноси у те воде у једној инфраструктури која се значајно развија а да немамо системе за прераду вода и сличне ствари“, истакао је Борис Ерг.Има начина да се мање задужујемоСвет би могао да смањи еколошки дуг за 26 дана, како је израчунато, тако што би се повећао извор електричне енергије с ниским учешћем угљен-диоксида са 39 на 75 одсто.

„Уколико за 50 одсто смањимо бацање хране, односно њено ненаменско коришћење, ми тај дуг можемо да продужимо за још 13 дана, а уколико престанемо да сечемо шуме и почнемо да радимо планску садњу можемо за 2,1 дан. Није то мало“, наводи Александра Угарковић.

Најбогатије земље најбрже троше природне ресурсе, а последице трпе најсиромашније земље. У еколошки дуг су још у фебруару ушли Катар и Луксембург, у марту САД, Канада и Уједињени Арапски Емирати, Европска унија у мају.

Извор: РТС

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.