ЧЛАНОВИ САСТАВА „ОXАЈОˮ О УЧЕШЋУ НА ФЕСТИВАЛУ „УЗЛЕТˮ
На фестивалу Узлет који стартује у петак 28. јула у Чачку посетиоце очекују бројни наступи (т)реп, инди, електро и рок извођача, међу којима је и један новији бенд на домаћој сцени – „Охајоˮ, који чине Душан Страјнић, познатији као Дукат из „Stray Dogg-аˮ, Марко Ајковић („Артан Лилиˮ), Дарио Вуксановић („Саванаˮ) и Ана Јанковић („Stray Doggˮ). На оригиналан и духовит начин, поделили су са нама како изгледају припреме за њихов наступ у Чачку, чије још наступе на Узлету ће радо посетити, ко су колеге на домаћој и светској сцени чији рад поштују, али говорили су и о развојном путу свог састава „Охајоˮ и ономе што очекује њихове слушаоце, као и о значају децентрализације и промоције алтернативног звука на музичким фестивалима попут Узлета.
Фотографије: Сандра Планојевић
На фестивалу Узлет у Чачку очекује Вас један од првих озбиљнијих наступа од када сте формирали групу „Охајоˮ. Какав репертоар сте припремили за ту прилику и шта мислите о концепту самог фестивала и осталим учесницима?
Дукат: Концепт самог фестивала је супер, јер је то музички фестивал и то ми је најбоља врста фестивала на који волим да идем. Мислим да је то најбољи концепт који један музички фестивал може да има! После тога волим књижевне фестивале, а потом и филмске фестивале.
Репоертоар баш и нисмо још увек припремили, ал’ имамо још 5 дана да га припремимо! Имамо само две песме које смо издали, од којих је једна баш кратка, али позвани смо на фестивал да га отворимо. Сет ће нам трајати 30 минута, што значи да за 5 дана имамо да припремимо још једно 20 минута репертоара. То ће бити наше песме које још увек нисмо објавили, али буквално не зна се која је песма боља од које, тако да – дођите да чујете!
Супер! Дарко Рундек је већ проверена легенда, Мими Мерцедес – то бих волео да чујем.
Дарио: Ако могу да улетим, ја бих издвојио извођаче који се мени допадају. Наступају и DЈ-еви који пуштају јако добру музику – DJ Brka & Runy, Cosmic G, Сергеј Крстић и Данило Кас ће одржати b2b сет и моја добра пријатељица Дијана.
С обзиром на то да сви чланови бенда већ дуго времена свирају у својим матичним бендовима, шта је то ново и свеже што „Охајоˮ пружа публици, а шта својим члановима? Колика је разлика у певању на матерњем језику у односу на песме „Stray Doggˮ-a махом на енглеском?
Дукат: Ново су једноставно наше нове песме. Нова искуства која пролазимо и која стављамо у музички израз. Треба чути, то је моја препорука. А нама члановима пружа највише тај стваралачки моменат, јер је нама важно да стварамо нешто.
Највећа разлика коју сам приметио је у томе да песме на матерњем језику много брже проналазе пут до срца или емоција слушалаца, зато што су им, наравно, ближе и, такође, човек може мало прецизније и деликатније да се изрази. На енглеском се више изражава кроз неке познате синтагме, а на српском можемо да се бавимо и некаквим деликатнијим изражавањем.
Неки кажу да је музички правац којим идете поп рок, неко то назива инди рок. Како бисте ви дефинисали своју музику и да ли су песме које припремате налик на деби сингл „Путˮ или су све потпуно различите?
Дукат: Што се правца тиче – ја бих то назвао инди роком. Шта ти мислиш Дарио?
Дарио: Ја бих рекао да је то инди рок, са мало соула, мало попа.
Дукат: Песме морају да садрже некакву хомогеност, јер је то и природно због људи који то раде. Ми се трудимо да идемо у нека два правца – један је тврђи, рокерскији, попут песме „Путˮ, а други више вуче на неки поп, нео-соул, за који се надам да ће да нас отвори у неком другом смеру и да ће та два правца да нам омогуће да не останемо у једном квадрату, већ да можемо да се истражујемо у различитим сферама сопствене креативности.
Дарио: И самим тиме да ће та разноликост у нашим песмама дати нашим наступима уживо неку врсту динамике која ће вам се свидети.
Претходног викенда налазили сте се у Бањалуци где сте одабрани у групу најбољих који наступају на Демофесту од преко 350 пријављених бендова. Каква искуства носите са овог фестивала?
Дукат: О томе можете да прочитате на инстаграм профилу June Palms – Дарио Вуксановић. Он је објавио сажето о томе шта се дешавало на том фестивалу. Све у свему, немамо баш много речи хвале за организацију и како су третирани демо бендови, међу којима смо били и ми.
Дарио: Остао је горак укус у устима.
Ањута: Једна ипак позитивна страна – удружили смо се и здружили са осталим бендовима и музичарима. Једни друге смо саслушали, разменили искуства и остали на достојанственијој страни. Велики поздрав за бендове ‒ „MISHˮ, „RAZVIGORˮ, „Škofja Lokaˮ, „Неки репериˮ, „Тhe Retless Seaˮ. Је л’ имаш ти нешто да додаш Тодоре?
Тодор: Је л’ можемо да покупимо Лакија? Недостаје ми мој пас.
Како бисте прокоментарисали домаћу рок сцену и које извођаче бисте издвојили по квалитету, а ко су вам узори са светске сцене?
Дукат: Па, ми смо на сцени дуго, имамо ту и доста другара, одакле кренути? Ја, рецимо, волим од домаћих бендова да слушам „Визељˮ, то ми је супер бенд.
Дарио: Лука Рајић!
Дукат: А да, Лука Рајић ми је супер. Има одличан вокал и некако је интересантан. А ја волим и овог малог ‒ „Митско бићеˮ.
Дарио: Мени такође супер Џипси.
Дукат: Супер су ми и ови момци које смо упознали на Демофесту – „Неки репериˮ.
Дарио: И Миш је супер! Што се тиче светске сцене – има ту утицаја, па, на пример Ник Кејва, а опет и Дино Мерлин, ахаха.
Дукат: Ма немамо узоре. Ми смо рокери, слушамо свашта и свирамо шта нам се „ћефнеˮ.
Рекло би се да користите дугогодишње музичко искуство када је у питању сваки корак формирања и промоције групе „Охајоˮ. Шта сте научили током досадашње каријере и колико су детаљи битни када се публици представља нова музичка прича, поред квалитетног звука?
Дарио: Битна је веома естетика коју бенд повезује са музиком – тај визуелни идентитет.
Дукат: Уопште имиџ самог бенда.
Дарио: Такође је веома битан моменат праћења тренутне сцене у медијима, засићење простора, када се пласира било каква врста издања.
Дукат: Мислим да је битно имати спотове у неком озбиљном континуитету, избацивати синглове који су онда праћени ЕП-ем или албумом и коначно свиркама које све то потврђују. Све мора да буде у неком фином редоследу.
У чему се највише огледа значај одржавања фестивала попут Узлета и шта све пружају извођачима?
Дукат: Па, значај је у томе да се можда изађе из Београда. То ми је прва идеја. Да се прави фестивал ове размере, да се доводе неки озбиљнији бендови и не само озбиљнији, већ и различити. Постоји нека еклектика у том избору колико видим. А и даље се држи неког алтернативнијег звука. Једноставно – децентрализација алтернативнијег звука. Јер ће он да изроди нове музичаре и слушаоце, једноставно, нове генерације људи који ће се бавити културом и уметношћу и слушати нешто другачије.
Посетиоци фестивала Узлет имаће прилику да по први пут чују нове песме музичког састава „Охајоˮ поред оних већ добро познатих и да се отисну на ПУТ који је узбудљив, непредвидив и пркосан, и то баш у граду који је изродио „Беле вишњеˮ, „Звечаркеˮ, „Црне мамбеˮ, „Сребрне сенкеˮ, „Дечаке са Моравеˮ, „Хермелинеˮ, „Чачанске племићеˮ, „Крвну групуˮ, „За једну ноћˮ и многе друге; граду за који смо давно рекли да – када би био песма, био би рокенрол.
Марија Миљуш
Фотографије: Сандра Планојевић
