ДОБАР, МОДЕРАН И ПОДСТИЦАЈАН
Крајем 2022. године донет је Закон о социјалном предузетништву који регулишу многе појединости које су до сада представљале проблем на тржишту пословања, пре свега, предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом. Поред осталог, овим законом уређују се појам, циљеви, начела и област деловања социјалног предузетништва, правни положај, права и обавезе субјеката који обављају делатност са статусом социјалног предузетништва.
ДЕЛАТНОСТИ ОД ОПШТЕГ ИНТЕРЕСА
– Социјално предузетништво подразумева обављање делатности од општег интереса, ради стварања нових и иновативних могућности за решавање друштвених проблема, проблема појединаца или друштвено осетљивих група и спречавања настајања и отклањања последица социјалне искључености. Стално говоримо о социјалним иновацијама, а то су нове технологије, производи, услуге, модели организовања, начини рада који подмирују друштвене потребе, са циљем проналажења решења за друштвене проблеме препознавањем и пружањем нових услуга које побољшавају квалитет живота појединаца и заједница, новим вештинама, новим радним местима, новима облицима учешћа и свим другим начинима који доприносе побољшању положаја појединца у друштву. Социјално предузетништво је пословање у коме се остварена добит улаже у интеграцију друштвено осетљивих група, заштиту животне средине, рурални развој, образовање, културу, социјалне иновације и друге области од ширег друштвеног интереса – објашњава Горана Танасковић, руководилац Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког управног округа Организационе јединице Чачак.
Субјекти социјалног предузетништва обављају послове у различитим областима којима се доприноси остварењу друштвене улоге социјалног предузетништва, а нарочито делатности којима се омогућава остварење социјалне, културне, економске и радне укључености припадника друштвено осетљивих група и задовољење њихових специфичних потреба.
– Регистрација статуса социјалног предузетништва или нових социјалних предузећа обавља се у Агенцији за привредне регистре, тако да сада имамо и тачан број и можемо да пратимо и оснивање и пословање социјалних предузећа. Социјално предузетништво може да се регулише кроз постојеће или нове предузетничке радње, привредна и цивилна друштва, као и кроз задруге. Уколико је предузеће до сада пословало као предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, не мора поново да се оснива, већ само да се дорегиструје статус социјалног предузетништва – наглашава Танасковић.
РЕЗЕРВИСАНЕ ЈАВНЕ НАБАВКЕ
Иако се потенцира да се социјалним предузетништвом мора обезбедити опстанак и одрживост таквих предузећа на тржишту рада, законом је дозвољена помоћ овим предузећима и то кроз средства буxета Републике Србије, аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, поклона и донација и других извора.
– Ова средства могу бити додељена субјекту социјалног предузетништва под условом да послује, односно, да је активан најмање годину дана. Много је важно да обезбедимо средства за подстицање развоја социјалног предузетништва, да помогнемо предузећима управо тих првих годину дана да опстану, док не буду препозната на тржишту рада, кроз своје производе. Такође, јако је добро и то што је у Привредној комори Србије основана и Секција за социјално предузетништво. У секцији има више од 20 предузећа која послују по принципима социјалног предузетништва – напомиње Танасковић.
Према речима наше саговорнице, сви деле мишљење да је Закон о социјалном предузетништву добар, модеран и подстицајан, али и да су потребна још нека прилагођавања и измене. Једна од бојазни власника предузећа, која послују по принципима социјалног предузетништва, односно, предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, је да ли ће опстати на тржишту рада уколико буде укинута помоћ Републике Србије, јер већина њихових производа није атрактивна и неопходна, како би могли да остварују приходе и воде равноправну утакмицу са осталим предузећима.
– Због тога су дали предлог измене члана 37. новог Закона о јавним набавкама, где је дефинисано да “наручилац може да резервише право учешћа у поступку јавне набавке за привредне субјекте чији је основни циљ професионална рехабилитација и запошљавање особа са инвалидитетом и привредне субјекте чији је основни циљ друштвена и професионална интеграција лица у неповољном положају који су организовани у складу са законом којим се уређује социјално предузетништво”. На Секцији социјалног предузетништва је дат предлог да се преформулише члан 37. тако да гласи “наручилац мора да резервише право учешћа у поступку јавне набавке”. Али, и да се дода нови члан, односно, став који ће гласити “наручилац је дужан да за 10 одсто од укупне вредности годишњих јавних набавки спроводи резервисане јавне набавке” – наглашава Танасковић.
Такође, привредници који послују по систему социјалног предузетништва предлажу да се разговара са представницима локалне самоуправе и дефининишу производи којима би могли да се баве, како би били препознати на тржишту и могли да учествују у систему јавних набавки, каже наша саговорница.
– На Секцији за социјално предузетништво су истакнути још неки проблеми које треба решити, као што су увођење колективног жига, робне марке и друго, а у циљу веће видљивости и доступности на тржишту. Такође, добро је што предузећа социјалног предузетништва могу остварити олакшице и ослобађања у складу са прописима којима се уређују порези, доприноси за обавезно социјално осигурање, накнада за коришћење јавних добара и друге врсте новчаних обавеза – рекла је за наш лист Горана Танасковић.
Н. Р.
