ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ, НАЦИОНАЛНО НЕМАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ
Данас Српска православна црква и њени верници славе Дан светих апостола Петра и Павла, празник који је у нашем народу познат као Петровдан. Овим слављем завршава се Петровски пост и почиње причешће верника.
Српска православна црква и њени верници 12. јула славе Дан светих апостола Петра и Павла, празник који је у нашем народу познат као Петровдан. Овим слављем завршава се Петровски пост и почиње причешће верника. Иначе, Петров пост може да траје две седмице, а некада и шест недеља, што зависи од распореда Васкрса за календарску годину, јер је Васкрс покретан празник, објашњава Снежана Шапоњић Ашанин, етнолог Народног музеја.
– Петровдан има велики значај у српској традиционалној култури. Карактеристично је да се плету венци од цвећа, али овога пута због симболике назива празника плету се од пољског цвећа – петровац. Посебно су се китиле девојке. Постоје разни обичаји код Срба, а најпознатији је да се уочи овог великог празника пале лиле, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе. Обично се пале на местима где се окупља народ, углавном на трговима, а најрадије учествују деца и омладина. Петровданске лиле се, такође, пале око стоке и торова, млекара, уопште, привредних објеката. На пример, Петровдан је својевремено имао и велики значај за жене које су прерађивале млеко, производиле сир и кајмак. Познато је да наш народ производи бели мрс изузетног квалитета. Обичај паљења ватре сачуван је у Ивањици, Сјеници, Новој Вароши, Пријепољу, Прибоју, Шапцу, Лозници… – подсећа етнолог Ашанин, наглашавајући да су у Националном регистру нематеријалног културног наслеђа Србије уписане и Петровданске лиле.
На Петровдан се у многим местима организују вашари, односно, сабори поред цркава и манастира, како би се људи окупљали и дружили.
Н. Р.
