ОДРЖАНО ТРЕЋЕ ВЕЧЕ ПОЕТСКОГ РАСАДНИКА „ТРАЖИМ БОЈУ ЗА СВОЈЕ НЕБО”
Низ вечери о перу завичајних писаца и песника у оквиру пројекта „Чачанска родна – Престоница културе Србије” је настављен! Треће књижевно вече уприличено је у четвртак, 15. јуна, у Свечаној сали Гимназије у Чачку, отуда је овај програм „Тражим боју за своје небо” сплетен око поезије и прозе чачанских аутора Ненада Теофиловића, Јелене Ћусловић, Драгане Ђурковић Тошић и Миће Миловановића. Својеврсни критички осврт на поезију уприличила је Александра Мишић, професор чачанске Гимназије. У Свечаној сали Гимназије здружени су мелодија соло певања и клавира са стиховима завичајних аутора, стога се овај програм претворио у својеврсно поетско-музичко вече захваљујући ученицима Музичке школе „Др Војислав Вучковић” из Чачка. Организатор скупа био је Књижевни програм Културног центра Чачак, а модератор Милкица Милетић, уредник Књижевног програма.
Ненад Теофиловић је Чачанин пореклом, брат је певача традиционалне музике, близанаца Ратка и Радише Теофиловића. Дугогодишњи је предавач на стручним предметима из области ИТ на нашој Високој школи за информационе и комуникационе технологије у Београду и у исто време је и стваралац познатих и награђиваних књижевних дела као што су: збирка прича „Снови и сенке” (Геопоети-ка, 1998, Награда „Исидоријана“), као и романе Клопка (ауторско издање, 2002, Награда „Бранко Ћопић”) и Вртешка (Дерета, 2008, Награда „Деретина књига године”). Према роману „Клопка” снимљен је истоимени филм (2007). О његовом стваралаштву било је речи из угла проф. Мишић, а сам писац Теофиловић наводи да су књиге обично производ наталоженог искуства, а оно што се назива инспирацијом је најчешће израз снажне жеље да се то искуство подели с другима. Сходно томе је чињеница да све што је човек доживео, прочитао, чуо може постати материјал књижевног дела, па је тако, сигурно, и његово професионално искуство део тога. То је највише дошло до изражаја у његовој последњој књизи „Фрактура”, у којој је главни јунак инжењер (додуше инжењер архитектуре), који одлази на рад у иностранство. Такође, аналитиран је роман „Клопка” који недри озбиљну животну ситуацију главног јунака. Наиме, аутор је тежио да испита како се човек понаша у екстремним ситуацијама и какве су последице његових одлука. Филм је умногоме веран књизи, тема захтева будног пратиоца, читаоца, гледаоца… Теофиловић се осврнуо и на професију којом се тренутно бави, протумачио је одговорност и лепоту посла у просвети, искуство у којем се његов рад одрази кроз залагање, интересовање и успех студената. У наведеном Теофиловић види предност и лепоту посла са стасалим људима у односу на посао за машинама, у фабрикама.
Професор енглеског језика Мића Миловановић, чувени чачански романописац и песник, аутор је богатог књижевног опуса као што су збирке песама „Предсмртне почасти”, „Данајски дарови”, „Митарење анђела”, романи „Молитва за оца Прохора”, „Црнина и ордење”, „Чувари митског стада”, „Видимо се у вечности”, „Делиријум” и „Демони долазе”. Одабрану завичајну поезију из пера овог песника публика је слушала из његових збирки „Митарење анђела” и „Динајски дарови”. Окупљенима је у оквиру ове поетске вечери приредио казивање издвојених стихова из збирке „Митарење анђела”! Мића Миловановић је публици посредством своје поезије, али и приповедањем о свом животу открио нити преплитања сопственог начина живота, тренутка отелотворења песника у њему и начина на који та поезија успева да открије спознају људског живота. Лирски субјекат у Миловановићевим песмама управо наведено потврђује, као што и наративни ток његових романа има потребу да у свом историјском тематском слоју расветли интригантне тачке живота и утицаја историјских личности.
Чачанка Јелена Ћусловић је професор енглеског језика и књижевни преводилац. Збирка кратких прича „Снови за будне” (2017) је њен роман првенац! Књига је похранила двадесет шест кратких прича и две песме у прози, а наратив је у тој мери лирски да се може слободно рећи да су у питању песничке приповетке, које свесно занемарују правила форме кратке приче и приповедају осећања уместо дешавања! Међу њеним књижевним остварењима које је проф. Мишић тумачила јесте и роман „Очи” који је објављен 2018. године. Истакнуто је да се Ћусловић брижно поигравала синестезичним сликама како би се слепом јунаку дочарао чулни утисак који му је ускраћен! Наиме, метафора која је у наслову романа недри топлу љубавну причу, али и својеврсним сугестивним тоном указује читаоцу на потребу да сe једно чуло, ипак, може дочарати и посредством других чула, удружено, чудесним синестезичним нитима које се нужно морају преплитати.
Драгана Ђурковић Тошић је рођена у Новом Пазару, али Чачак сматра другим завичајем! Вишеструке вредне награде потврђују вредност њене поезије, а у оквиру Поетског расадника анализиране су њене књиге „Свитак од ожиљака”, „Пергаменти у огледалу” и „Очи боје септембра”. Аутор је своју поезију представила кроз казивање три песме, а посебним аплаузом награђена је песма о мајци, лирска врста која пева о сећању на мајку и потребу да из дечје перспективе мајка буде свеприсутна и када остану успомене које Ђурковић Тошовић поетским језиком успева и да оживи! Песме Драгане Ђурковић Тошовић неретко личе и на својеврсне поеме у којима се очитава и слој изразите религиозности аутора. Међутим, проф. Мишић се осврнула и на збирку прича „Пергаменти у огледалу”, а предговор исте писала је Драганина кћи Дијана, професор српског језика и књижевности. Наведено је да се на изванредан начин приповеда о Новом Пазару, догађајима око реке Рашке, али и тешке животне приче, као што су очекивања једног оца да добије сина и сл.
Поетски расадник сведочи о потреби за уважавањем завичајних стваралаца, њихових књижевних дела, оних која ће бити знак да се у њих уливају кише благородне поезије и прозе да би оправдале стихове песме „Тражим боју за своје небо” чачанског Радичевића:
„Зато су моји отворени дланови
молитве доброј киши.”
Милица Матовић
