ПРОГРАМОМ “ПОЕТСКИ РАСАДНИК – ТРАЖИМ БОЈУ ЗА СВОЈЕ НЕБО” ПРЕДСТАВЉЕНИ ЧАЧАНСКИ АУТОРИ
У организацији Књижевног програма Културног центра, под називом “Поетски расадник – Тражим боју за своје небо”, у Спомен соби Гимназије, прошлог четвртка, 8. јуна, представљени су чачански аутори Светлана Дуњић, Ненад Гугл, Александар Бећић и Братислав Јевтовић. О њиховом стваралаштву, са критичким освртом, говорио је професор књижевности Владимир Димитријевић, а модератор је била професорка књижевности Ана Ранђић. Књижевно вече је употпунио Хор Гимназије извођењем песама “What a wonderful world” Луја Армстронга и “Златни дан” Бисере Велетанлић.
“Поетски расадник” Књижевног прогрма Културног центра потврђује да је Чачак расадник даровитих људи, док је Гимназија расадник знања и поезије, јер су из ове школе потекли многи чувени песници, Дис, Брана Петровић, Александар Ристовић, а кроз њене ходнике пролазили су и Светлана Дуњић, Ненад Гугл, Александар Бећић и Братислав Јевтовић, гости недавно одржане књижевне вечери.
– Чачак заиста јесте расадник даровитих људи, а посебно песника, од којих су многи младост провели и важност и снагу речи открили у учионицама ове школе. Гимназију су похађали Брана Петровић, Александар Ристовић, Дис који је у потресној и истинитој песми “Наши дани” певао да хероја више нема. Међутим, мени се чини да је и у суморном времену опадања, право херојство, по мери својих снага, бранити реч и веровати у љубав и доброту. Мислим да су сви наши вечерашњи гости, свако на свој начин, заправо на том задатку. А и сви су били ученици ове школе – нагласила је Ана Ранђић, професорка књижевности у Гимназији, модератор програма “Поетски расадник”.
Светлана Дуњић се недавно, уочи короне, обзнанила јавности као писац, романом “Пут у повратак”, а касније је објавила књигу “Игрокази белином”. За ауторку је веома важно разумети људе без осуђивања, имати осећај за радост и патњу човека.
Ненад Гугл је професор Треће београдске гимназије, надалеко познат по својим књигама, а последња коју је објавио је “Велелепота секунде”. Пре ове књиге објавио је роман “Умро сам у петак”, којим се прославио, за који кажу да је “житије савременог човека”. То је роман о савременом човеку какав јесте и какав би требало да буде.
Публициста Александар Саша Бећић је своју новинарску каријеру започео у старој Југославији, у Сарајеву. Радио је и у Београду, а сада живи у Младеновцу. Ипак, наглашава да је Чачанин. У књижевности се појавио романом “Сви наши разводи и остале породичне приче”, а потом су уследили “Ево зашто те волим”, “Први чин”, “Таблоид, инсајдерска прича”. Аутор је и драмских текстова, а прошле године је објавио и збирку “100 – последња књига стихова”.
Најстарији од њих, Братислав Бата Јевтовић је носилац бројних награда, аутор је песничких збирки, а његове књиге су објављивали еминентни издавачи. “Јагуари из Ара”, инфатилни роман – како сам писац каже, представља оду прохујалој младости средином педсетих година прошлог века. Осим што је, као песник, познат поклоницима књижевности, познат је и као новинар, сарадник многих електронских и штампаних медија у Чачку, Београду и широм бивше Југославије.
О Чачанима, некадашњим гимназијалцима и завичајним писцима, говорио је професор књижевности Владимир Димитријевић.
Н. Р.