ДОБРИВОЈЕ РАДОВИЋ, ПРЕСЕДНИК АСОЦИЈАЦИЈЕ МАЛИНАРА СРБИЈЕ О АКОНТНОЈ ЦЕНИ МАЛИНЕ И ВРЕМЕНСКИМ НЕПРИЛИКАМА
Добри познаваоци прилика у домаћој малинарској производњи предвиђају да ће ова сезона бити знатно лошија од претходне, пре свега, због кашњења вегетације и изразито неповољних временских прилика које ће значајно умањити приносе „црвеног злата“, али и тешкоћа са којима се суочавају хладњачари који, по свему судећи, немају новца за предстојећу откупну кампању, јер су им складишта препуна замрзнуте малине. Иако се претходних месеци много калкулисало да ће због смањене потрошње и отежаног пласмана замрзнуте малине на светском тржишту и великих залиха овог воћа у нашим хладњачама, овај цењени извозни производ имати изузетно ниску цену, потпуно неисплативу за произвођаче, сада се поставља питање какав ће род имати до јуче највећа српска извозна узданица и да ли ће наши малинари временским непогодама погођених подручја имати било шта да уберу у својим малињацима.
Према речима Добривоја Радовића, председника Асоцијације малинара Србије, предвиђања о почетној, аконтној цени малине у овој сезони се мењају из дана у дан због временских непогода које свакодневно погађају подручја на којима се највише гаји малина. Иако се пре петнаестак дана процењивало да ће аконтна цена малине износити 300 динара по килограму, после најновијих временских неприлика која су захватиле добрим делом ариљски, пожешки, ивањички и драгачевски крај, али и друге делове Србије – ситуација се значајно променила. У првом плану више није аконтна цена, већ се убелико разматра у којој мери ће бити умањен род малине и угрожен опстанак ове производње.
– Имали смо кашњење вегетације од неких месец и по дана, што је проузроковало веома тешку ситуацију у целокупној пољопривреди. Након тога су наступиле временске непогоде – киша, лед, бујице и поплаве, што је нанело велику штету не само малини, већ и свим осталим пољопривредним културама. Прошле године је цена малине била солидна, док је за ову сезону најављивана изузетно ниска аконтна цена овог воћа почев од 270 или 300 динара са тенденцијом раста, да би након најновијих објава избила на 550 динара. Могу сви да најављују какву год хоће цену, килограм малине може да буде и 2.000 динара, али шта ће пољопривредници да уберу након временских непогода у Карану, Ражани, Дубићима, у делу Пожеге, Ариља, Ивањице, Драгачева? Сасвим је јасно да ситуација и временске прилике диктирају све. Једино ми је жао што откупљивачи, и то у претежном броју, виде само малину на ваги, након чега је пакују у кесе и кутије, размишљајући само о сопственој економској рачуници, уместо да испоштују и главну карику у производном ланцу, а то је пољопривредни произвођач. То и јесте наш највећи проблем у Србији – објашњава Радовић.
У свом осврту на претходне сезоне, наш саговорник наводи да је у 2020. и 2021. години недостајало малине на светском тржишту, а да је у 2022. у Србији произведено максимално 60.000 тона овог воћа.
– Према расположивим статистичким подацима, до 1. марта смо извезли око 82.000 тона замрзнуте малине на светско тржиште. Након тога се коментарисало да ће у српским хладањачама остати непродато око 25.000 тона овог воћа, а математика каже да је то просто немогуће. Поставља се питање одакле нам толики вишак малине, када се зна колика је била наша прошлогодишња производња?! Дакле, малина се увозила из Пољске и неких других земаља, а да ли је прошлогодишња цена малине била добра, по мом мишљењу не би требало ни коментарисати, јер се зна да је наша комплетна производња износила око 60.000 тона са укупне површине од 14.000 хектара. Када се погледају приноси по јединици земљишне површине, сасвим је јасно да су они изузетно лоши, па би у наредном периоду посебну пажњу требало посветити избору садног материјала и увођењу нових, приноснијих сората малине које су добро позициониране на светском тржишту и повећању степена економске исплативости овог посла – рекао је Радовић, посебно наглашавајући да би било најнормалније да се део добити од пласмана „црвеног злата“ у свакој години сачува ради смањења могућих ризика у овако нестабилним временима, у условима велике светске економске кризе, што, очигледно, поједини хладњачари нису учинили, а познато је да добром делу произвођача још увек нису исплатили прошлогодишњу малину.
Радовић наводи да су хладњачари добили репрограм постојећих кредита и додатно повољне кредитне аранжмане, како би исплатили малину прошлогодишњег рода.
– Поставља се питање шта су то добили произвођачи малине. Новац који нам дугују хладњачари је наш новац! То што је држава пружила подршку хладњачарима потпуно је у реду, али истовремено сматрам да свако ко улази у неки посао мора да води рачуна о ризику, да се „опружа према губеру“ и да прекомерним инвестицијама не угрожава сопствену одрживост. Ово што је задесило западну Србију која представља срце малинарске производње, бујице, поплаве, град, олујни ветар, а да не говоримо о потпаравању биљака због велике количине воде и влаге, заједно са кашњењем вегетације умањиће овогодишњи род овог извозног воћа сигурно за 25 до 30 одсто. У контексту новонастале ситуације, предвиђања о аконтној цени малине постају мање битна у односу на чињеницу да ће род овог воћа бити драстично умањен. Ако не буде малине, на губитку ће бити сви у ланцу, од почетка до краја. Од чега ће малинари да наплате свој рад, од чега ће хладњачари да враћају кредите, јер магла се не продаје – закључио је Радовић, напомињући да су током прошле недеље временске непогоде задесиле и добар део ивањичког краја, посебно подручје према Голији, а велику штету су претрпели и мештани дела Мочиоца и Катића, где су бујичне воде односиле плодну земљу, уништавајући малињаке и остале пољопривредне културе.
В. С.