У част Танаску Рајићу и српским јунацима, венце су положили Никола Селаковић, министар за рад, социјална и борачка питања, представници Моравичког округа, Града Чачка, Месне заједнице Љубић, као и удружења грађана која негују традицију ослободилачких ратова. Претходно су свештеници цркве Светог кнеза Лазара служили Свету Литургију и парастос устаницима. На најзначајније чињенице Боја на Љубићу подсетила је Лела Павловић, дипломирани историчар, директорка Међуопштинског историјског архива.
Иако далеко малобројнија, наша војска је 6. јуна 1815. савладала Турке и изборила победу у једној од најзначајнијих битака Другог српског устанка, који је био претеча савремене државе.
Битка за ослобођење Чачка трајала је данима. Пресудна је била на Љубићу. Командант те битке Танаско Рајић изгубио је живот чувајући топове. На брду Љубићу налазили су се српски шанчеви које су Турци опколили и успели да савладају нашег војсковођу. Али, у бици је погинуо и турски заповедник Имшир паша. И супарничка војска је претрпела велике губитке.
– Да није било Првог српског устанка не би било ни Другог, без кога не бисмо имали савремену државу. И Бој на Љубићу, јунаштво Танаска Рајића и ратника су спојница два устанка, два вожда, између вожда и кнеза. У ствари, симбол су народа који је пратио Карађорђа и Милоша Обреновића и желео да се отргне од ропства. Добро је народ знао и да слободе без државе нема!
Наши преци су знали да победе многоструко јачег непријатеља. И, да није било Танаска и јунака, питање је да ли би било победе и савремене државе… – изјавио је Никола Селаковић, министар за рад, социјална и борачка питања. Он је назначио и да би обележавању годишњица оваквих и осталих значајних битака у српској историји требало да присуствује много више људи. Посебно деце и младих да би наставили да се сећају знаменитих јунака и предака. Предака, који су снагом и разумом знали да савладају надмоћније непријатеље…
