ИСТРАЖУЈЕМО: ЗБОГ ЧЕГА ДОЛАЗИ ДО ПОВИШЕНОГ НИВОА АФЛАТОКСИНА У МЛЕКУ?
ЗДРАВА СТОЧНА ХРАНА ПРЕСУДНА ЗА КВАЛИТЕТ МЛЕКА
Kомпанија „Имлек“ је почетком маја саопштила да је на основу контрола интерних и екстерних лабораторија из откупа сировог млека привремено искључила неколицину фарми услед повишеног нивоа афлатоксина. Ова информација је изазвала забринутост потрошача да ће на тржишту доћи до несташице домаћег млека. Поводом објављене информације о повишеном нивоу афлатоксина у млеку, о узроцима који изазивају контаминацију кукуруза или концентроване сточне хране, као и превентивним мерама које могу спречити такву појаву, разговорали смо са Небојшом Брајовићем из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Чачак.
Како је наведено у саопштењу компаније „Имлек“, „обустава откупа сировог млека ће бити на снази без обзира на последице и притиске са којима ће се евентуално суочити, а све са циљем обезбеђивања највишег квалитета, без изузетака за било које фарме чије млеко није у складу са уредбама Закона Републике Србије“. У саопштењу, такође, стоји да је строго поштовање Правилника за безбедност хране Републике Србије један од постулата компаније „Имлек“, која континуирано ради на унапређењу система управљања квалитетом и бољем и здравијем савременом животу становника Србије.
Саветодавац ПССС Чачак Небојша Брајовић сматра да је обустава откупа сировог млека компаније „Имлек“ само привременог карактера, а тако стоји и у објевљеном саопштењу, тако да нема бојазни да ће на тржишту доћи до поремећаја у снабдевању овом основном животном намирницом. Реч је о мањем броју фарми код којих је незнатно смањена количина дневног откупа млека у неком краћем временском периоду. Овакве појаве у откупу млека се најчешће тумаче као политика млекара која се примењује када на тржишту има вишкова млека.
Како наводи Брајовић, један од предуслова да се појави повишени ниво афлатоксина у млеку је ситуација када се влажан кукуруз чува у неадекватим условима. То проузрокује појаву буђавости и плеснивости кукуруза и стварање микотоксина. Уколико се такав кукуруз користи за исхрану животиња, тада настаје проблем у месу или млеку, а углавном се ова појава манифестује на млеку.
– Овде је реч о минималним количинама, па се због тога и зову микотоксини, али уколико су они присутни у производу у неком дужем периоду, могу да створе проблем код потрошача. Управо због тога је афлатоксин стављен у прву 1 групу канцерогених материја, када је реч о микотоксинима у храни. Правилник за безбедност хране Републике Србије прецизно дефинише дозвољену количину микотосина, пре свега, афлатоксина у млеку и она је код нас постављена на 0,25 микрограма по литру млека, док је у Европи пет пута нижа концентрација (0,05 микрограма по литру). Наши произвођачи млека су незадовољни што млекаре у нашој земљи саме, у својим лабораторијама, контролишу присуство микотоксина, односно, афлатоксина, јер наша Национална лабораторија која би требало да се бави таквим анализама још увек није почела званично да ради – истиче Брајовић.
Наша земља је због све наглашенијих климатских промена, високих дневних темпратура током лета и дуготрајних периода суше, погодно тле за повећану количину афлатоксина у млеку и, како истиче Брајовић, управо због тога је потребно да се далеко више пажње посвети превентивним мерама за спречавања ширења контаминације сточне хране.
– До повећања нивоа афлатоксина у млеку (који законски није дозвољен) најчешће долази када су високе температуре, а повећана влажност кукуруза. Када тако сиров кукуруз уђе у скадишта, амбаре и кошеве, онда долази до појаве плесни у самом објектима за чување. До тога може да дође и на њивама, а да би се то спречило потребно је да се превентивно делује, да се, пре свега, сузбије кукурузни пламенац. То је штеточина која напада врхове клипа, оштећује шашину и тиме ствара улазни простор за настанак инфекције. Када се обави жетва, требало би обавезно урадити анализу влажности зрна и клипа, па тек онда складиштити кукуруз. И поред свих тих мера, има случајева да се у складиштима појави буђа у кукурузу или концентрованој храни која је справљена од таквог кукуруза. Такав кукуруз не треба користити у сточној исхрани, јер ће то утицати на повишени ниво афлатоксина у млеку. То би могло да угрози и људе уколико се такво млеко конзумира у неком дужем временском периоду – објашњава наш саговорник.
Дефинитивно, да би се спречила контаминација афлатоксинима, неопходно је да се кукуруз оптималне влажности чува у очишћеном складишном простору. Поред тога,смањење контаминације млека може да се постигне и путем додатака у исхрани животиња који сузбијају токсине, попут зеолита.Реч је о минералу који апсорбује микотоксине из сточне хране и спречава заражавање млека или меса, наводи Брајовић.
В. С.
