У МРШИНЦИМА ЗАВРШЕНО НАСИПАЊЕ ДВА ПУТА
НИЈЕ АСФАЛТ, АЛИ ОЛАКШАВА ЖИВОТ
У Месној заједници Мршинци прошлог викенда је завршено подасипање макадамских путева на релацијама Ћендићи – Лазаревићи (око 650 метара) и Пајовићи – Ђукићи (око 300 метара). Ови путни правци су били у изузетно лошем стању, што је отежавало живот мештанима који живе у том делу села. Радове је извело предузеће ДМ „Ископ“ из Парменца.
Како наводи председник Савета МЗ Мршинци Јовица Вучићевић, падавине су током зимских месеци знатно погоршале стање путних праваца Ћендићи – Лазаревићи и Пајовићи – Ђукићи, који су и раније били тотално девастирани, јер годинама нису насипани.
– Тачно је да је ово насипање путева само прелазно решење док се не стекну услови да и они буду пресвучени асфалтом. За мештане Мршинаца и сваког другог села је изузетно важно да имају добре путеве, како би током читаве године могли неометано да дођу до главних саобраћајница – рекао је за „Чачански глас“ председник Савета МЗ Мршинци.
Према плановима Савета Месне заједнице, међу приоритетима за ову годину се налази асфалтирање више путева који су у изузетно лошем стању, а веома су фреквентни.
– Путеви који су обухваћени планом чине део саобраћајног прстена и жилу-куцавицу села, јер повезују Ибарску магистралу и стари пут Чачак – Краљево. Подсећања ради, у претходних 20 година смо успели да урадимо само 2.500 метара асфалта, што је изузетно мало за месну заједницу која има преко 60 километара путне мреже. Мештани Мршинаца траже да се овај дисбаланс отклони. Савет Месне заједнице годинама уназад у своје планове рада ставља поменуте путеве безуспешно. Надамо се да ћемо ове године, заједно са надлежнима у локалној самоуправи, направити већи искорак у побољшању путне инфраструктуре, како би мештани нашег села имали бољу саобраћајну комуникацију са осталим светом – нагласио је Вучићевић.
Мршинци имају 435 домаћинстава и око 1.300 житеља. Баш као и у другим сеоским срединама у Србији, и овде постоје бројна старачка домаћинства, јер су млади у протеклих двадесетак година често напуштали родна огњишта и одлазили у веће градове или иностранство, прво због школавања, а касније и запошљавања.
В. С.
