Различите врсте плеса одувек су инспирисале људе да кроз покрет искажу оно што носе у себи, да се осете слободно и да сопственим телом стварају уметност. Младим људима плес представља и могућност да искажу бунт, оригиналност, креативност, али и да пронађу друге плесаче сличне себи са којима могу заједно стварати нове плесне светове.
Хип хоп плес је правац који је разбио старе шаблоне и отворио врата импровизацији, уличним плесовима, другачијем стилу одевања, као посебан вид уметничког израза који експлозивну енергију плесача усмерава на осмишљавање нових покрета и превазилажење сопствених граница.
О хип хоп плесу, начину на који он ослобађа и утиче на психо-физички развој плесача, о сопственом развојном путу, „ДУК фестивалуˮ и ширењу хип хоп културе у Чачку, говорили смо са плесачем, кореографом и оснивачем плесне школе „Second senseˮ – Иваном Мунитлаком.
Шта све подразумева хип хоп култура и зашто сте одабрали баш овај правац као примарни у свом бављењу плесом?
Хип хоп за мене подразумева слободу, страст, једнакост и уметност. Као култура дели се на четири главна сегмента: реп (MC-инг), DJ-инг, Хип Хоп плес и графите.
Мене је живот „одвукаоˮ ка плесу. Плес је био нека врста бекства. Био је комбинација здравог одрастања, улице и креативности. Плес је нешто што ме је дефинисало као особу, извукло ме из друштевних калупа које нисам волео и дало ми сопствени израз.
Када сте почели да се бавите плесом и куда Вас је све водио током досадашњег живота?
Почео сам да плешем 2010. године у Чачку и онда сам наставио у Београду.
А куда ме је водио… провео ме је кроз одрастање. Од првог наступа у Дому културе у Чачку са свега једанаест, дванаест година, преко бројних дешавања у Београду и ван граница Србије, до отварања моје плесне школе у истом том граду из ког сам кренуо.
На страну сви наступи, којих јесте било много, плес ме је довео до тога да упознам себе, људе које волим и са којима делим заједничке вредности. Довео ме је до неких од најлепших момената у животу и избавио из неких од најмрачнијих.
Кореограф сте у плесној школи „Second senseˮ. Са којим узрастима највише радите и постоје ли старосне границе када је хип хоп плес у питању? Да ли је за бављење плесом пресудан таленат или рад?
Не постоје старосне границе када је хип хоп у питању. За године се више нико не интересује. Занима нас само личност и енергија коју носиш са собом.
У Чачку претежно радим са младима и децом, али тренутно влада и велико интересовање за отварање групе за „тридесет плусˮ. Можда у следећој сезони, ван редовних група, пробамо и са том категоријом. Мислим да је то јако добар пут ка ширењу хип хоп културе на неке друге генерације, које тај талас можда није „закачиоˮ.
За плес, као и за све остало, таленат јесте бенефит, али није пресудан. Таленат се често олако схвати и не употреби у довољној мери, а за професионалне плесаче пресудан је рад и радна навика.
Учествовали сте на „ДУК фестивалуˮ у Чачку претходних година где је хип хоп плес приказан кроз такозвану „плесну борбуˮ у интеракцији са осталим елементима урбане културе ‒ музику, израду мурала и екстремне спортове. Каква искуства носите одатле и планирате ли поново да учествујете у овој манифестацији?
„ДУКˮ је свакако један он најбољих фестивала на овим просторима и имам само речи хвале за такав пројекат. Поново сарађујемо и ове године и организујемо плесни догађај у оквиру уводног дана фестивала 10. јуна.
Прелеп је осећај видети град у коме сте одрасли како на неколико дана добија неко ново лице. Мурали који ничу на зградама остају ту да деценијама сећају на енергију која је владала тих дана поред Мораве.
Свако време доноси промене у свим сферама друштва, па се тако и у уметности намећу увек нови стилови и идеје. Које су новине када је у питању плес и кореографије које осмишљате и којом брзином се промене дешавају?
Да, мислим да се промене јако брзо дешавају. Некад можда и пребрзо.
Дошло је то неко ново доба хип хоп-а са новом музиком, корацима, трендовима, па и модом. На свакоме од нас је одлука колико ћемо тај нови талас имплементирати у свој плесни стил и начин рада. Лично мислим да је промена здрава, све док се ми разумемо у све делове који су њој претходили. Велике промене стварају велике уметнике, а од тога не треба бежати.
Да ли сматрате да је хип хоп плес довољно популаризован код нас и шта бисте волели да се промени на том пољу у скоријој будућности?
Мислим да је на добром путу да то постане. Промена која се десила на српској хип хоп сцени само у протеклих пет година је невероватна.
Хип хоп полако, али сигурно, постаје јако популарна супкултура. Све више младих људи почиње да „ђускаˮ, посећује фестивале, слуша музику и облачи се у складу са хип хоп трендовима. Више није чудно видети младе који носе baggy одећу, већ, напротив, то постаје јако атрактивно.
Који су бенефити бављења плесом, а посебно хип хоп плесом и зашто бисте препоручили младима да се њиме баве?
Хип хоп је један нови свет у који уђеш. Свет у коме нема класних одвајања, расизма, шовинизма или било којих других измишљотина, које деле људе на основу простора или гена.
Млади обично крену ка хип хоп-у због неке потребе да будеш „кулˮ и атрактиван у друштву. Искрено, слагао бих да кажем да то није бенефит, али наравно да их има још много.
Плес најпре јако добро утиче на психу. Плесна терапија је један од веома заступљених видова психотерапије. Ту је наравно и физичка спремност, спретност, координација покрета и многе друге. Ја сам искрено тек разумео себе, када сам разумео свој плес. Мислим да плесом некада говорим оно што речима не могу.
На шта сте најпоноснији до сада, а шта бисте желели да постигнете у наредном периоду када је плес у питању?
Најпоноснији сам на ширење хип хоп-а ван граница Београда. Мислим да нам тога треба још више у будућности, тако да ћу то поставити и као један од циљева.
Поносан сам и на цео подмладак који се појавио у екипи плесне школе „Second senseˮ и на сав потенцијал који та школа има. То су неки будући амбасадори хип хоп културе – неко ко ће гледати мурале на зградама Чачка и причати о самим почецима хип хоп-а у овом граду.
Кажу да је плес „тајни језик душеˮ и то је један од начина на који су људи од далеке прошлости до данашњих дана изражавали све што носе у души на природан и невербалан начин. Нове генерације проналазе сопствени израз у плесу и боје свет око себе новим бојама – бојама слободе, промене, храбрости, јединства и модерне уметности.
Марија Миљуш
