ДАНАС СЕ ОБЕЛЕЖАВА СВЕТСКИ ДАН КЊИГЕ
(„Читање књига је као да разговарате са врхунским мислиоцима прошлих столећа.ˮ Рене Декарт)
На данашњи дан, 23. априла, обележава се Светски дан књиге и ауторских права, а овај датум одабран је на Генералној конференцији УНЕСКО-а одржаној у Паризу 1995. године, пошто је у питању датум годишњице смрти два светска књижевна великана – Вилијама Шекспира и Мигела де Сервантеса. Ово је, заправо, датум када се, у Сервантесову част, одржава Каталонски фестивал, односно Шпански дан књиге, где је традиција да мушкарци доносе руже својим вољеним женама, док им оне дарују књигу заузврат, захваљујући чему се у том дану прода и до 400.000 књига у Каталонији.
О значају читања говори се много, јер књиге унапређују способност памћења, слушања, концентрације, развијају емпатију, креативност, проширују вокабулар и опште знање, подстичу на размишљање, умањују стрес и побољшавају расположење. Истински заљубљеници у читање, који уживају у мирису књига и звуку прелиставања страница уз прву јутарњу кафу или чај, не размишљају толико о бенефитима читања, колико уживају у угођају који им тај мали интимни ритуал пружа.
Онима који читање књига сматрају обавезом и који не виде ништа занимљиво у томе, могу се допасти неке интересантне чињенице о књигама које можда нису знали. Рецимо, у једној аргентинској издавачкој кући објављене су самоуништавајуће књиге које се морају прочитати најкасније за два месеца, јер, у супротном, мастило почиње полако да бледи и, након шездесет дана, од књиге остају само корице и празне странице.
За оне који позајмљују књиге из библиотека и плаше се да ће закаснити са враћањем, постоји податак о највећем светском кашњењу које је износило чак 288 година у једној британској универзитетској библиотеци.
Многима је читање неугодно због тежине књига, али не интелектуалне, већ физичке тежине, па би за њих био занимљив податак о књизи „Најбоље од универзалних мислиˮ која је изложена 2010. године на сајму књига у Хавани, а која је тешка 250 килограма, дуга 3,2 метра, ширине 2 метра и која на 160 илустрованих страница сабира мисли и афоризме око 2.000 значајних личности.
Књиге су непроцењиве када говоримо о њиховој духовној вредности, али, у новчаном смислу, најскупља књига на свету је „Заливска књига псаламаˮ из 1640. године, која је продата 2013. године за 14, 5 милиона долара.
Видимо да књижевност има доста повезаности са бројкама, па настављамо да бројимо говорећи о једној од најзначајнијих књига код нас. „Хазарски речникˮ Милорада Павића је роман лексикон у 100.000 речи преведен на 39 језика који има три дела у себи (Црвену, Зелену и Жуту књигу), као и мушку и женску верзију (које би након читања требало спојити и упоредити, а писац предлаже и место састанка) и у коме сам читалац бира стазу читања, а компјутери су израчунали да постоји преко два милиона начина на који се овај роман може прочитати.
За оне који купују много књига, а не стижу да их прочитају, постоји и јапански назив: тсундоку.
Реч „штивоˮ настала је од нашег глагола „штитиˮ који има значење „читатиˮ и помиње се у песми „Светли гробовиˮ Јована Јовановића Змаја („…књиге што се штију…ˮ), како нам објашњава Милан Шипка у књизи „Приче о речимаˮ.
Ако се неко пита које књиге одабрати у огромној количини објављеног штива, нико му не може дати прецизан одговор на то питање, јер, како је Едмунд Вилсон рекао: „Две особе никада нису прочитале исту књигуˮ. У свакој књизи коју читамо ми проналазимо себе и читамо себе, тако да ће нам свака донети нова сазнања, не само о свету, него и о нама самима. Треба читати што више књига, разумљивих и неразумљивих, које ће нам скидати засторе са очију и ширити границе нашег видика до бесконачности.
Срећан рођендан Књизи и свим њеним укориченим разнобојним манифестацијама које леже у стакленим излозима, на дрвеним полицама или на ноћним сточићима и чекају дланове са којима ће се додирнути и спријатељити, а потом, неприметно, нахранити ум и душу свом читаоцу.
Марија Миљуш
