Немогуће је сагледати све лепоте планине Јелице. За то је потребно ко зна колико времена. У то су се уверили и сви они који су прошле недеље, 2. априла, били део дуге колоне пешака у оквиру републичке акције „Велика планинска трка Јелица 2023“, коју су, под покровитељством Планинарског савеза Србије, Министарства омладине и спорта и Града Чачка, организовали планинари чачанског ПД „Каблар“. Рекреативци из целе Србије, а било их је око 400, „уграбили“ су ведар, леп дан и кренули у походе овој, још увек за многе, „неоткривеној“ планинској лепотици.
Одлично маркиране стазе које су „Кабларци“ урадили заједно са мештанима из Удружења „Евгенија“, чисти потоци, прозрачне шуме, листопадне и четинарске, неколико природних видиковаца, са којих се тог дана могао видети готово цео Чачак и „дубоко“ Драгачево, непрегледни обронци, велики број деце и младих уз ветеране планинаре, искусни лиценцирани водичи „Кабларци“, пажљиви и услужни „редари“, добро расположење свих учесника – само су неки од утисака које носимо са овог дружења.
У избору су биле две стазе, а на обе се кретало од Манастира Свети Никола у Јежевици. Много више учесника изабрало је дужу, од 15 километара, која води до Црне стене, највишег врха Јелице (929 метара надморске висине). Друга стаза, дуга око десет километара, водила је кроз атаре села Бањица и била је за оне који су сумњали у своју кондицију, а можда и у временску прогнозу.
На Јелицу су дошли планинари из 25 друштава и клубова из свих делова Србије. Најмлађи „учесник“ била је петомесечна Дорис Леваи из Горњег Милановца, која је дошла да подржи свог оца Бориса. За „титулу“ најстаријег било је много кандидата. Најбројнији су били рекреативци из Смедеревске Паланке, одакле је дошао и велики број основаца.
Александар Бараћ, председник „Каблара“, Планинарског друштва које је тог дана славило свој 72. рођендан, рекао је да је ово тек друга акција на Јелици, коју он сматра „неправедно запостављеним драгуљем природе“.
Да не буде само пешачење, побринули су се опет добри домаћини из „Евгеније“, који су за све учеснике припремили омиљено планинарско јело – пасуљ. А колико је акција била успешна говори и податак да није остала ниједна порција „за понети“.
Текст и фото: Весна Тртовић
