“ТИ СИ ТА”, ЛИЧНА БОРБА СА КАРЦИНОМОМ ДОЈКЕ АНЕ ДОРНИК
“Књига “Ти си та” настала је из моје личне борбе са карциномом дојке и желела сам да своје искуство преточим у виду “приручника за живот” за којим сам и ја, често, трагала у току своје борбе. Ова књига афирмативно описује моју унутрашњу борбу, али и све околности и прилике које су настале из мог позитивног става, током и након борбе са карциномом дојке. Жеља ми је да све жене које прочитају књигу, преиспитају своја лична уверења, призму кроз коју гледају на живот и укажем на то да су самољубав, самопоштовање, самопоуздање и срећа, ствар личног избора”. Ове речи су написане на полеђини књиге “Ти си та” Ане Дорник, чија је промоција одржана 22. марта, у Стартап центру НТП–а, захваљујући подршци Књижевног програма Културног центра и појединим чачанским предузетницима. Књига је препозната као психолошка подршка девојкама и женама које се лече од карцинома дојке, а до сада је донирана на више института и болница.
У интервјуу за “Чачански глас” Ана Дорник искрено прича о својој борби, а нашим читаоцима поручује да не одустају од живота који их чини срећним и да више слушају своје срце и интуицију.
БУДИМО СЕБИ ВАЖНЕ
Која је основна порука Ваше књиге, односно, женама које се боре са карциномом дојке?
– Желела сам да представим живот који се некада деси ненамерно, неочекивано, јер нисмо увек спремни на оно што нам доноси. Ја сам се са овом болешћу изборила врло афирмативно, јер сам веома позитивног карактера. Вечерас желим да пошаљемо важне поруке, а једна од њих је колико је превенција битна, неопходна, колико је важно да имамо пробуђену свест. Кад смо људи пробуђене свести, увек знамо шта је добро и корисно за нас. Моје књига “Ти си та” управо подсећа жене, девојке на то колико треба да буду себи важне, да не гледају кроз туђе оквире, да не усвајају туђа уверења, јер им она никада неће бити корисна. Сигурна сам да ће их у било ком контексту живот опоменути. Мене је опоменуо кроз ову болест, која се зове карцином дојке. Опоменуо ме је живот да нешто нисам добро радила за себе. Шта то? Више није ни важно. Важно је да сам извукла поуке које су корисне и да сам постала боља особа за саму себе.
ПСИХИЧКИ ЈАКА ОСОБА, ХЕРОИНА, ЛАВИЦА…
Познато је да свака осма жена оболи, али Ви сте били довољно психички јака особа, не само да се суочите и да јавно говорите о болести, него је и Ваша књига “Ти си та” аутобиографија. На друштвеним мрежама Вас прати велики број жена и девојака, којима сте мотивација, називају Вас хероином, женом лавицом…
– Ја сам заиста пресерећна када добијем предивне коментаре, хероина, лавица овог доба… Волим да кажем да ја нисам никаква хероина, да се за мене храброст подразумева у овом животу који имамо, који нам је дат. Као што сте рекли, свака осма жена оболи у току једног дана од карцинома дојке. Замислите да ја немам ту одговорност да овај живот живим пуним плућима. Дакле, ја имам одговорност да се усудим да живим, да дам целу себе и да будем срећна и усхићена и у ономе што ми је дато, а мање је лепо и, наравно, у лепим моментима. Лако је бити радостан. Али, хајде кад нам живот да неке изазове да их преточимо у наше савезништво и извучемо оно што је добро. Ја сам се само играла, играла сам се са оним што ми је дато и била сам радознала. Учила сам и од своје деце, са којом се лакоћом они опходе према животу. Деца се брзо мире, не узимају ништа за зло једно другом. Замислите одрасла бића која не гаје љутњу, бес, кивност. Замислите људска бића која устају, као што птице лете, која устају певајући, као што птице певају сваког јутра. Дакле, живот је леп. Ниједна околност није ни добра, ни лоша. Ми јој приписујемо то да ли је она добра или лоша.
ПАД ЈЕ ДОБАР МОМЕНАТ ЗА НОВИ ЛЕТ
Нажалост, и Ви сте пролазили кроз тешке тренутке. Како сте се суочили са овим животним изазовом, са сазнањем да сте болесни?
– Цитираћу једну реченицу из моје књиге: “Не знаш ти да је пад добар моменат за нови лет”. Кроз ову болест сам увидела да вам и мане могу много користити. Ја сам волела да будем инаџија и у овом моменту ми је помогао да гурам себе даље. Била сам и остала неко ко је маштовит, ко воли да машта, па ми је и машта давала лепшу будућност, од онога што сам имала у том моменту. Наравно да је било тешких момената, апсолутно, сазнање да сам добила карцином дојке, одлазак на прву хемотерапију, потом шишање у потпуности, одстрањивање целе десне дојке. То су били моменти који су стварно захтевали озбиљну психолошку припремљеност. А да бисте били припремљени за живот, што стално апелујем на мојим скуповима, морате да радите на себи. Али, ми смо учаурени, ми ћемо најпре да погледамо у другог и да осуђујемо другог, а најтеже да погледамо у себе. Поглед у себе неретко боли, јер откривамо шта све није ваљало, уместо да будемо радознали и да све то поправљамо. Али, то су сад неке друге теме.
ЈА САМ САМО ЖЕНА
Стиче се утисак да сте рођени као јака жена, али и Ви сте емотивна, саосећајна дама. У тешким моментима које сте навели, сигурно сте имали и нека негативна осећања, негативне мисли. Шта Вас је у таквим тренуцима мотивисало и оснажило за борбу?
– Сусрет са раком дојке је био најближи сусрет са смрћу. Питала сам се да ли ћу преживети, зашто мене Бог искушава? Ви сада кажете да сам ја јака жена. И нама јакима је потребно да будемо слаби. И ми јаки имамо моменте слабости, када би најрадије да будемо слаби. Нећете веровати, кад сам све ово прошла, најтежа ми је била емотивна исцрпљеност, јер сам остала и без супруга, сама са двоје деце. То ме је највише заморило током моје борбе, која је трајала десет месеци. На то да сте без косе навикнете се у року од два дана, да волите себе без дојке навикнете се у року од пет дана и све је то некако пролазило. Али, емотивна исцрпљеност је мене буквално гњечила. Не, ја сам само жена. Хоћу да вас демантујем да сам ја суперхерој, јер је и нама женама које смо јаке потребно да ставимо главу на нечије раме. Ја то тада нисам имала.
ВЕЛИКА ПОДРШКА
Ви сте и оснивач Удружења „Жена уз жену“, које је већ познато по бројним активностима, а међу којима је и караван “Буди храбра – прегледај се”. Како сте најавили, и током ове године каравану предстоје велики пројекти на националном нивоу којима ће утицати на свест жена, али и друштва у циљу пружања подршке женама оболелим од карцинома дојке.
– Удружење “Жена уз жену” тренутно реализује пети караван који обилази Србију. Прошле године смо били у Чачку, где смо радили бесплатне ултразвучне прегледе. У мају ћемо имати први, велики регионални конгрес, који ће окупити лекаре и различита удружења. То је велики пројекат и настављамо да радимо велике ствари, као подршка женама. А и суштина сваке промоције моје књиге је да се део новца одваја за реновирање онкологија широм Србије. На то сам изузетно поносна.
ИМАЛА САМ СВОЈУ МИСИЈУ
Добитница сте награде за животно дело, за изузетан допринос у борби против карцинома дојке…
– Признање ми је и подстицај да наставим да радим у том смеру. Награде ми никада нису биле циљ. Добила сам награду, јер је неко препознао то што радим, а ја сам само имала своју мисију. Награда је дошла као испуњење те мисије. Сада настављам даље још снажније, управо због тога што сам добила одговорност да оправдам награду.
ЖИВОТ ЈЕ ЗАИСТА ЛЕП
На крају, која је Ваша порука читаоцима “Чачанског гласа”?
– Живот је заиста леп. У сваком дану постоји нешто лепо, на нама је да откријемо шта је то лепо и корисно за нас. Не одустајте од живота који вас чини срећним, слушајте више ваше срце и вашу интуицију!
Н. Р.
