ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА “I-SKY” НЕНАДА ИЛИЋА
У суорганизацији Градске библиотеке “Владислав Петковић Дис” и Удружења “Ирмос”, недавно је представљена књига “I-SKY”, аутора Ненада Илића, редитеља, писца, публицисте, свештеног лица и професора на Факултету савремених уметности у Београду. Промоција књиге је одржана у оквиру пројекта “Јеванђеље и култура”, који суфинансира Град Чачак, а реализује Удружење “Ирмос”. У интервјуу за “Чачански глас” Ненад Илић је, осим о књизи, говорио и о вери у данашњем, технолошки развијеном друштву, нагласавши да се свет мења, али да је на човеку да се избори, да воли и да чува оно најбоље у себи и око себе. Јер, љубав је Божје присуство.
Како је настала идеја да напишете књигу интригантног и занимљивог наслова “I-SKY”?
– “ЈА-НЕБО”, намерно сам оставио “I-SKY”, јер смо ми навикли на енглеске речи за разне велике системе, као што су Твитер, Фејсбук, Инстаграм, итд. Реч је о једној великој корпорацији из блиске будућности, која држи низ наших личних података, који се формирају на друштвеним мрежама, тако да практично добијамо неке своје дигиталне дупликате. То није далека концепција будућности, већ су почели то да раде. Идеја је настала, односно, почео сам да пишем у време короне када смо сви имали осећај да живимо у неком научно-фантастичном филму, да је све што се догађа немогуће: полицијски час, ограничено кретање, затворени, смеш овде… То је у ствари напад на неке од елементарних људских потреба, за додиром, како је била дистанца, није било ни додира. Мислим да је то потенцијална опасност која нас у будућности чека са свим тим виртуелним, вештачким интелигенцијама, са чудима. Проблем је што ће наука покушавати да освоји бесмртност без Бога, односно, не само наука, већ и техника, технологија, велико су искушење у човековој будућности. То ми је било занимљиво као тема, да се направи нешто у вези љубави, што има заплет, мало као трилер, а све заједно је премештено у блиску будућност.
КАД ВОЛИМО МИ СМО У БОГУ
Говорите о темама љубави и бесмртности, али не одвајате их од духовности.
– Наравно, духовност се не одваја. Љубав је духовност. Ако је права љубав, она је духовност, јер је ту Божје присуство. Тамо где је права љубав, где није само жудња, чулност, ограничена или психолошка категорија, зависност, жеља, ту је и те како Бог присутан у љубави. Кад волимо, ми смо у Богу. То је апсолутно повезана прича.
Да ли то значи да нема велике разлике у нашем односу према љубави, вери уопште, како данас, тако и у будућности?
– Нема, суштина остаје иста. Човекове потребе су врло сличне у свим временима, у Старој Грчкој, пре Христа, за време Христа, у раним вековима, у средњем веку, у последњим вековима. Човек се није много мењао, то се нама, можда, само чини. Мењају се углавном неке спољне ствари, а оно најдубље, најсуштинскије, врло мало се мења. Питања вере, смрти, живота, љубави, слободе су вечне теме. Данас кад читамо неку грчку трагедију од пре више од две хиљаде година и даље уживамо, и даље је сматрамо врхом књижевности. Ове теме су, можда, само обојене временом и околностима, а дубина и обрада тема и те како кореспондирају са нама. Није чудо што и данас у позоришту и даље могу да се играју те представе. А могу, јер су живе, наравно, зависи и од режије, како се уметнички представе. Дакле, то су теме које су потпуно живе и писане су јако добро.
РЕАЛИСТИЧНА ПРОГНОЗА БУДУЋНОСТИ
Роман је из области научне фантастике, али стиче се утисак да није жанровски ограничен.
– Сврстан је као научна фантастика, али заправо није, он је реалистички писан. Ја, први, нисам велики читалац научне фантастике. Радња се дешава прекосутра, тако да јесте мало померена у будућност, али на врло реалистичан начин. Нема далеку научно фантастичну маштарију. Иако је све прогнозирано у будућности, у технолошком стилу живота, плод је изучавања, тенденције, када сам радио припрему за књигу. То није нешто што мени само пада на памет, него вероватна прогноза нечега што ће се дешавати.
Да ли је књига је намењена свим читаоцима, а не одређеној, циљној групи?
– У принципу, увек постоји нека циљна група. Али, циљне групе су овде, пре сличномишљеници, нису одређене по годинама, генерацијски. А има нас већ пуно са сличним ставом према неким стварима, имамо сличне бојазни, слична предвиђања. Тешко бих могао да опишем идеалног читаоца, али га некако слутим какав је – отворен, радознао, неко ко није склон сентиментализму, а с друге стране није модерниста, већ је неко са здравом комбинацијом конзервативног и отворености. Категорија која полако нестаје, колико видим све је мање читалаца правих књига. Али, тај сој ће увек држити драгоцену пажњу.
ПРЕПЛИТАЊЕ ОЗБИЉНИХ ПИТАЊА
Да ли постоји јединствена порука књиге, или сте желели да сваког читаоца мотивишете на сопствене закључке?
– Нема поруке, књига мора да се прочита. Мислим да је Xон Форд рекао: “Ако хоћете поруке, онда идите на пошту”. Не може бити једна, нека јасна порука. Заједно са читаоцима, које већ некако осећам док пишем, док завршавам књигу, покушавам да видим, да откријем шта ће се заправо дешавати када се преплету та озбиљна питања, као што су љубав, смрт, будућност… Човек који побеђује смртност технолошким средствима? Да ли то може без Бога? Али, како ће изгледати та опасност и да ли је то ултимативно лоше, или може из тога да се извуче на неки начин и да се иде даље…
Како видите свет данас?
– Свет је стално у кризи, мада је ова криза доста опасна, зато што се интернализовала, ушла је у људе. Раније сте имали разне претње, попут тоталитаризма, комунизма, фашизма, као и претње споља. Али, ви знате да је то лаж, или да вас неко притиска, да је то нека сила. Сада много тога, изнутра, људи прихватају, а садржај који се тренутно “пребацује”, као нека врста маскиране идеологије, прилично је глуп. Просто расте глупост, а она није моћ интелигенције, него неки недостатак у карактеру, злоба, нарцисоидност… и кад то расте прети опасност. Па, Боже помози. Биће шта мора да буде, на свакоме од нас је да се избори за оно најбоље у себи и око себе, за оно у нашем домашају, да чувамо, да волимо.
Н. Р.
КАД СУСРЕТ СА ХРИСТОМ ПРОМЕНИ ЖИВОТ
– …Животна прича Ненада Илића личи на приче ранијих Хришћана, који су до неких својих година живели један живот. Када је уселио Христа у своје срце, односно, сусрет са Христом променио је његов живот и уписао је Богословски факултет… Ненад је први роман написао 2004. године, “Цариградски друм”, који је доживео седам издања. Поред тога, сада је професор на Факултету савремених уметности у Београду, где предаје неколико предмета… – навела је водитељ програма Ирена Чоловић, из Удружења “Ирмос”, само део богате биографије режисера Ненада Илића.
