ПЕШКЕ ОД АРАНЂЕЛОВЦА ДО ОСТРОГА
Од цркве до цркве, планинским стазама и путевима на којима је све мање путника – тако глумац и председник Удружења „Свици у мраку“ Микица Петронијевић и његов сапутник фотограф Војислав Луковић прелазе пут од Аранђеловца до Острога. „Крсни ход за Свице у мраку“, ходочашће дуго око 600 километра Петронијевић је осмислио са циљем да прикупи новац како би на својој дедовини у селу Венчане, надомак Аранђеловца, пре свега, проширио смештајне капацитете и основао Центар за дневни и вешедневни боравак деце и одраслих са поремећајем из спектра аутизма. Ово је само део идеја које жели да оствари да би побољшао квалитет живота свога сина, двадесетчетворогодишњег Михаила и свих људи попут њега. Прошлог викенда њих двојица су стигли до Чачка, где су кратко предахнули, а затим наставили према Жичи, Студеници, Милешеви, Жабљаку…
Мало више од 100 километара је остало иза, а испред још петоструко више. Кишни суботњи дан их је само мало успорио и како нам Петронијевић рече, дао прилику да опорави ноге од жуљева. Са свог полазишта, из сеоске цркве у Венчанама, кренули су у недељу, 5. марта, а четвртог дана били су у Овчарско-кабларским манастирима Јовање и Никоље, да би коначили у Планинарском дому „Каблар“. После дана паузе у Чачку продужили су, у пратњи планинара „Каблара“, према Јежевици, где су им помогли чланови Удружења „Евгенија“.
– Намера нам је и да овим „Крсним ходом“ пробудимо свест људи, да се чује за нашу децу и нас, за проблеме са којима се сусрећемо, да бисмо, најзад, допринели да они буду видљивији, да буде бољи њихов статус у данашњем друштву, у коме, нажалост, недостаје мало више емпатије, љубави и пажње, посебно према онима који су рањивији – сматра Петронијевић .
Војислав Луковић, академски сликар, иконописац и професионални фотограф, скоро па случајно је део овог путовања. Кренуо је, прича, на молбу заједничке пријатељице, да као фотограф прати Петронијевића кога раније није познавао, бар до Чачка. Иако, признаје, никада није толико пешачио, кренуо је и даље.
Велику логистичку подршку, не само за Чачак, пружио је Слободан Рајић из Спортског клуба слепих и слабовидих „Додир“. Како каже, схватио је „Крсни ход“ и као неку врсту изазова, не само за Микицу, већ и све оне које среће на свом путу.
– И сам знам колико се особе са инвалидитетом код нас, у кућама и у држави, држе „у фијокама“, по страни. А Микица је осмислио ову акцију на најбољи начин – речи су Рајића.
„Кабларци“ Жарко Ђурић и Зоран Крндија дочекали су их у Чачку и помогли да стигну од центра Чачка, преко Бањице до Јежевице. Упутили су позив свим члановима ПД „Каблар“ да СМС порукама помогнемо ову хуманитарну акцију.
Намера Петронијевића је да посети све српске светиње на овом путовању. Није планирао време. Каже, ићи ће по 20-30 километара дневно. Нада се да ће за двадесетак дана стићи до Острога, да се помоле пред моштима Светог Василија, за своју децу и све оне које су на овом путовању упознали. Као и за оне који су им помогли да преброде овај дуги пут. Уз Божију и помоћ свих ових људи, верује, стићи ће у Острог и остварити циљ који га је покренуо.
В. Т.
(Опширније у штампаном издању „Чачанског гласа“
СМС 105 НА 2407
На ходочашћу им посебно значи помоћ у коначишту, храни, ако ништа у охрабрујућим речима, осмеху, разумевању. Помоћ за остварење циља може се уплатити слањем СМС поруке преко Фондације „Хуманост без граница“ 105 на 2407 (цена поруке је 200 динара), на Е-донирај или преко Pay Pal-a.
