„ПТИЦЕ ЧАЧКА И ОКОЛИНЕ“
Наша је најмања птица и једини представник породице царића на овим просторима. За ову смеђу птичицу, дугу свега 9,5 сантиметара и тешку једва десетак грама, невероватно се снажно и јасно оглашава. И као да је поносан због тога и због свог имена, има увек „достојанствено“ држање, које показује и својим кратким репом, често уздигнутим попут заставице. За Драгишу Гаша Петровића, нашег саговорника, царић је бескрајно симпатична певачица, иначе гнездарица и станарица чачанског краја.
Царић (лат. Troglodytes troglodytes, енг. Winter Wren) лети веома брзо, осим током темељног кружења пре слетања, када шири крила и реп, који му тада представља „падобран“. Обично лети на кратким удаљеностима у правој линији. У случају када је изложен опасности на отвореном, јуриша са једног места на друго.
– Можемо га „срести“ на различитим стаништима и скоро у свим висинским зонама у нашем крају. Чест је у врбацима и топољацима крај Западне Мораве, које су обрасле грмљем и ситном вегетацијом посебно зими, као и уз остале мање потоке и јаруге поред којих израста жбуње. Можемо га видети по двориштима и парковима, такође, чешће у зимским месецима – каже Петровић.
За склониште користи стара гнезда у којима може бити и по 60 царића, а ово је карактеристично посебно у зимском периоду, када су и бројнији у нашим крајевима, јер нам долази и популација из севернијих предела. Гнезди се два пута годишње, у периоду од априла до јуна. Гнездо прави мужјак и обично га добро скрива у густој вегетацији при тлу. Оно је лоптастог облика, направљено од траве, лишћа и маховине. Када женка изабере гнездо где ће положити јаја, она га додатно обложи перјем. Иако се најчешће гнезди у брдским тамним и влажним шумским подручјима, Гашо каже да су га налазили на гнежђењу и крај Западне Мораве, као и на Сувој Морави.
– Царић је живахан, увек у покрету и у потрази за храном, најчешће у ниском растињу и на земљи. Главни зов му је раздражљиво „кр-кр-кр“, које се често продужава у чегртање – описује Петровић.
Слично је када је узнемирен или узбуђен. А песма, то је сасвим друга мелодија, гласна и звонка! Зато је можемо помешати са песмом славуја.
Храни се ситним инсектима и пауцима, као и ларвама инсеката које проналази под кором дрвећа, под опалим лишћем или у земљи. Зими не одбија ни семенке на хранилицама.
Према подацима Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, почетком 21. века царић је гнездарица већег дела Србије, јужно од Саве и Дунава. У Војводини спорадично насељава одговарајућа станишта.
Строго је заштићена врста, а највише га угрожава губитак станишта, крчење, неретко и паљење ниске вегетације уз реке и потоке.
Постоји легенда како је царић добио име. Наиме, птице су се такмичиле – ко буде летео највише, биће цар птица. Орао је дуго летео, али се уморио и застао. Тада се са његових леђа, где се скривала, винула пут неба малена птица и одлетела високо изнад орла. То је био царић. У Јапану ову птицу називају и краљем ветрова. Веровало се да је царић весник новог дана, јер пева у зору, снажније од свих других птица.
В. Т.
Фото: Д. Петровић
Извор: „Птице Чачка и околине“, „Птице на длану“, ФБ ДЗППС, Wikiped
