УДРУЖЕЊЕ „КСЕНИЈА – РУСКИ ЈЕЗИК” ОБЕЛЕЖИЛО ПОКЛАДЕ И МАСЛЕНИЦУ
Почетак поста код православних народа различито се обележава кроз утицај традиције коју народно памћење преноси с колена на колено. У недељу, 26. фебруара 2023. године, у Народном музеју Чачак уприличена је манифестација поводом словенских празника које се сродним народним обичајима код Руса и Срба, али и других православних народа, обележавају. Удружење „Ксенија – руски језик” Русији, уз покровитељство Града Чачка и Народног музеја Чачак суграђанима је приредило манифестацију поводом два празника – Беле недеље и Масленице. Корелација српских и руских народних обичаја пред почетак поста окупила је ученике Основне школе „Милица Павловић”, чачанске Гимназије и њихове професоре др Оливеру Крупеж, проф. Александру Ћосић Маринковић и проф. Мирјану Јаневску, које су културно-образовним програмом увезале реч, слику и мелодију са словенским празницима који обилују сродним српским народним обичајима. Изложба ученичких радова, Ксенија Радојичић, председник Удружења „Ксенија – руски језик” водитељском речју отворила је манифестацију.
Покладе и Масленица су вишеструким угледним активностима обележене превасходно у школама, те су сублимирале овом манифестацијом. У Основној школи „Милица Павловић” проф. Оливера Крупеж са ученицима је на часовима српског језика и књижевности обрадила приче из словенске митологије, а потом обредне народне лирске песме које представљају одраз некадашњих паганских веровања. Са примањем хришћанства, многе обредне песме прилагодиле су се религијским потребама, односно празницима. Приликом обраде зимских и пролећних календарских песама, повезани су датум почетка поста пред Васкрс са покладним обичајима који су се одвијали у многим крајевима Србије. Обрађена књижевна дела су својим садржајем мотивисала ученике и наставнике за корелацију са ликовном културом – прављење маски за учеснике у покладама. Проф. Александра Ћосић Маринковић организовала је радионице за израду маски са ученицима петог и шестог разреда.
Александра Ћосић Маринковић приредила је изложбу ученичких радова – веома успешних маски које ће бити изложене и у свечаној сали школе.
Ученици првог разреда који факултативно уче руски језик у ОШ „Милица Павловић”, као и ученици Уна Божовић и Кристина Луковић, Огњен Чоланић, Борис Василић, Јанко Видојевић и Богдан Бубања говорили су о покладама које се везују за почетак хришћанског обележавања великог поста уочи Васкрса, а славе се нарочито у Грчкој и Русији. Хор чачанске Гимназије је отпевао празничне песме уз вођство проф. Мирјане Јаневске.
Професор Оливера Крупеж о Масленици сведочи и кроз порекло имена празника: „Масленица је традиционални словенски празник који се данас обележава код Источних Словена. Иако је сам назив празника из 16. века и означава масло – уље, нешто масно, има дубоке корене у словенској митологији: везена је за празновање словенске Нове године, коју су Стари Словени славили 1. марта, за словенског бога пролећа, весеља и љубави Јарила. Данас се кроз обележавање Масленице ритуално испраћа зима (пре свега паљењем страшила од сламе тзв. „чучело”), пеку се палачинке – симболи сунца и прва се намењује за претке и спроводе други обичаји који су везани за јачање породице и друштва. Сваки дан у недељи има своје значење. Недеља је најважнији и последњи дан. Назива се и код Срба и код Руса „недеља праштања”. Руски традиционални поздрав тог дана је „Прости меня” (опрости ми), а одговор саговорника је: „Бог простит” (Бог ће опростити). Слично су говорили и Срби и први и најважнији опрост је требало тражити од кума. Данас Руси масовно славе Масленицу, али прилагођену савременом животу. Организује се пуно концерата, фестивала, такмичења у прављену највећих, најукуснијих и најоригиналнијих палачинки. Ипак, и даље се води рачуна да тих седам дана буде весело расположење.”
Удружење „Ксенија – руски језик” је дух празника дочарало крофнама које је донирала пекара „Понс”. Како после ове недеље почиње Чиста недеља, прва и најзначајнија недеља Великог поста, током ког није примерено весеље и уживање у храни и пићу, отуда се овом манифестацијом завршава и припрема за дане који су у сагласју са правилима поста.
Пригодни културно-образовни програм посведочио је о нераскидивој вези култура и народа, али и о утицају паганских обичаја које се у хришћанству могу уочити и данас, дечјим активностима отелотворен је дух празника!
Милица Матовић
