ИЗЛОЖБА „ВЕЧИТО“ У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ У ЧАСТ АРХИТЕКТЕ БОГДАНА БОГДАНОВИЋА, АУТОРА СПОМЕН-ПАРКА БОРБЕ И ПОБЕДЕ У ЧАЧКУ (9)
Изложба о делу архитекте академика Богдана Богдановића под називом „Вечито“, отворена 22. фебруара, у Галерији Народног музеја у Чачку приређена је поводом обележавања стогодишњице рођења архитекте, академика Богдана Богдановића и 50 година од идејног решења Спомен-парка борбе и победе у нашем граду. Овом изложбом Народни музеј придружује се манифестацији Чачак – Престоница културе Србије 2023, истакла је директорка Народног музеја Делфина Рајић. Посвећена је Богдановићевом целокупном стваралачком опусу, са посебним освртом на његов капитални неимарски подухват у Чачку – Спомен парк борбе и победе. Аутор и кустос изложбе је мр Маре Јанакова Грујић, уједно и аутор ликовног идентитета изложбе. Рецензент изложбе је проф. др Александар Кадијевић, а поставку је отворио архитекта, академик Сокол Соколовић, студент и сарадник професора Богдана Богдановића.
У име Завода за заштиту споменика културе из Краљева, директорка Катарина Грујовић Брковић, осврнула се на уметничку вредност Богдановићевог опуса и најавила иницијативу Завода да Града Чачка Комплекс подручје Спомен-парка прогласи за заштићено подручје Непокретно културно добро – Знаменито место.
Изложба „ВЕЧИТО“, рађена је савремено и у духу Богдановићевог неисцрпног симболизма круга, сачињена је од класичне и мултимедијалне поставке. Главни корпус изложбе посвећен је неимарском и списатељском стваралштву проф. Богдановића, сагледаном у целини. Посебна поставка са темом монографског приказа Спомен-парка борбе и победе у Чачку приказује комплетан историјат пројектовања и изградње овог значајног меморијала, и укључује историјску грађу први пут изложену јавности – навела је директорка Музеја Делфина Рајић.
Програм изложбе обухватиће низ догађаја током трајања као што су пројекције филмова, стручна вођења кроз изложбу, ликовне радионице за децу, као и једнодневни стручно-научни семинар са серијом предавања и радионица у дану свечаног затварања, 31. марта. У пратећем програму учествоваће и стручњаци Завода за заштиту споменика културе Краљево: архитекта Горан Кужић и историчар Марија Ђоровић.
МАРЕ ЈАНАКОВА ГРУЈИЋ: „СТИЛСКА РЕВОЛУЦИЈА“
Ауторка изложбе мр Маре Јанакова Грујић предочила је садржај изложбе, оценивши дело архитекте Богдановића на примеру чачанског Спомен-парка.
– Богдан Богдановић је читаву осму деценију провео у Чачку, радећи на Спомен-парку борбе и победе, који не само да је оставио трага на локалном нивоу, он је и усмерио његов даљи опус. На њему се десила својеврсна „стилска револуција“ Богдана Богдановића, зато што је први пут уведен митолошки, односно, зооморфни мотив, који читамо из асирске и келтске уметности, али последњи пут у европској уметности на готици… Животиња се као тератоморфија враћа суверено у скулптуру и повезује са свим оним што је била тема меморијала, патњом и страдањем у Другом светском рату.
Иако је наишао на велики отпор средине када је дошао да ради Спомен-парк, то се касније развило, Чачак је дао велику подршку тој изградњи – навела је ауторка поставке.
Споменик представља комплекс на више од 40 хектара градског земљишта, састоји се од неколико елемената који су композиционо поређани по методи „светог пута“, истиче Маре Јанакова Грујић. Један „свети пут“ је заправо приступни пут маузолеју, други је „свети пут“ кроз маузолеј и трећи је управо пут где се чита та „нападнута кућа“… Готово 5.000 бораца сахрањено је на комплексу у коме се отвара сакрална и профана структура.
О називу изложбе „Вечито“ који упућује на материјал у коме Богдановић ради, меморије које је овековечио или његово само дело, епоху једног уметника ауторка изложбе Маре Јанкова Грујић каже:
– Управо све наведено, али и оно за чим он трага, а то је начин изражавања и дилема: да ли се изразити национално, да ли модерно, да ли као алегорија неког европског или светског споменика… Не, он трага за универзалним пресеком свих култура и цивилизација које су постојале на планети. Налази један код и прилагођава га амбијенту на коме треба да настане споменик. Сваки његов споменик изгледа као да је израстао из самог терена, као да га је топографија терена сама предвидела, што је заправо резулата дугогодишњег истраживања.
АКАДЕМИК СОКОЛОВИЋ: ВАНСЕРИЈСКИ ЧОВЕК…
Изложбу је емотивним евокацијама на студентске дане и сарадњу са професором Богданом Богдановићем отворио Архитекта академик Сокол Соколовић, баштиник 42 уметничка рада свог професора које је добијао за сваку десетку на испитима. Соколовић је иначе завршио три факултета, професор је на више универзитета у престоници и региону.
– Богдан Богдановић је својим делима желео свету да покаже колико српска душа нема димензију, колико је бескрајно велика и бескрајно богата историјом, на томе, између осталог, заснива не само архитект, не само академик, не само вансеријски цртач, вансеријски педагог, вансеријски човек, добитник свих могућих признања, а све је то јако мало колико нас је Богдан Богдановић задужио – истакао је академик Соколовић, иначе први доктор дизајна у Србији, аутор грба Града Мостара на предлог професора Богдановића, аутор лога – знака чачанске Компаније „Слобода“, „Цера-а“ и других предузећа широм земље.
ЗАШТИТА УМЕТНИЧКЕ ВРЕДНОСТИ ДЕЛА
Док су претходници говорили о Богдану Богдановићу-архитекти, директорка Завода за заштиту споменика културе из Краљева, Катарина Грујовић Брковић, присутна на отварању изложбе са колегом архитектом Гораном Кужићем, акцентовала је уметничку вредност Богдановићевог дела речима да је био „врхунски уметник и врхунски историчар, познавалац прилика и страдања широм бивше Југославије, али и патриота, јер је размео сва дешавања на меморијалним комплексима која данас баштинимо.“
– Завод за заштиту споменика Краљево се на свом подручју стара о три изузетна спомен-комплекса, чији је аутор Богдан Богдановић, а то су: „Слободиште“ у Крушевцу, „Попина“ код Врњачке Бање и „Спомен-парк борбе и победе“ у Чачку. Године 2016. архитекта Горан Кужић из Завода за заштиту споменика из Краљева израдио је пројекат извођења конзерваторских и рестаураторских радова који су изведени 2017. године и том приликом је комплексу враћен сјај који је имао приликом формирања.
Сада се сви заједно са представницима Градске управе се боримо да сачувамо комплекс, јер на тај начин се боримо да сачувамо културу сећања и одужујемо се, не само Богдану Богдановићу као аутору, већ и свима онима у чију част је овај комплекс подигнут. Завод је зато покренуо иницијативу да се овај комплекс утврди за „Непокретно културно добро – Знаменито место“ и надамо се да ће стићи Одлука Владе Србије и да ће то бити заштићена област. На нама је да сви заједно бринемо о њему – истакла је Катарина Грујовић Брковић.
БИОГРАФИЈА
Богдановић је рођен 1922. у Београду. Добровољни је учесник Народноослободилачке војске Југославије, током које је рањен на Сремском фронту у Источној Босни. Демобилисан је у чину поручника и добија орден за храброст. Године 1950. дипломира на Архитектонском факултету на ком је прошао сва звања од доцента преко ванредног до редовног професора. Добитник је бројних награда, међу којим треба поменути: Орден рада са црвеном заставом, Републичку награду листа Борба, две Октобарске награде града, Награду Савеза бораца Југославије. Проглашен је за почасног грађанина града Мостара и Прилепа. Био је дописни члан САНУ, декан Архитектонског факултета, градоначелник Београда.
Добио је почасно признање на 12. Бијеналу уметности у Сао Паолу, Награду листа „Политика“ за достигнућа у ликовној уметности, Седмојулску награду за животно дело, Награду АВНОЈ-а, Орден командира Легије части, Пиранезијеву награду, Хердерову награду. Добио је и Аустријски Часни крст прве класе за науку и уметност, као и Златни орден града Беча за посебне заслуге. Носилац је Међународне награде за вртове Carlo Scarpa за Спомен подручје Јасеновца. Незадовољан политичким приликама, 1993, са супругом Ксенијом напушта земљу, најпре одлазећи у Париз, потом у Беч. У граду на Дунаву наставиће да живи до краја живота, 2010. године. Његова урна положена је на Јеврејском гробљу у Београду.
Зорица Лешовић Станојевић
(Наставиће се)
МЕМОРИЈАЛНИ КОМПЛЕСИ БОГДАНА БОГДАНОВИЋА
Академик архитекта Богдан Богдановић аутор је 19 меморијалнх комплекса у бившој Југославији, осим у Словенији. Међу њима су Јасеновац, Споменик у Вуковару, Партизанско гробље у Мостару, Спомен-парк револуције у Лесковцу, Споменик на Јасиковцу, Споменик у Белој Цркви, Новом Травнику, на Араповој Долини, Попинској реци, Слободиште у Крушевцу, Косовској Митровици, Спомен-парк у Бихаћу, Спомен-парк борбе и победе у Чачку…
