КОМУНАЛНА МИЛИЦИЈА КОНТРОЛИШЕ ПОШТОВАЊЕ ОДЛУКЕ О ОДРЖАВАЊУ ЈАВНИХ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА
Мада је градском Одлуком о одржавању јавних зелених површина, која је усвојена 2018. године, строго забрањена вожња било којом врстом возила по овим просторима, има и оних који крше одредбе ове одлуке. Најчешће је на мети Спомен-парк. Тако је било и крајем јануара, када је по примљеном обавештењу, патрола комуналне милиције, која ради у оквиру Градске управе за инспекцијски надзор, санкционисала возача квада, који је возио по меморијалном комплексу.
Како су нам рекли у Комуналној милицији, од прошле године спроводи се интензивнија контрола Спомен-парка, када је постављена и фото-клопка. Током 2022. санкционисали су девет власника возила, која су се кретала по овој јавној зеленој површини. Међу њима је било и аутомобила и квадова. Неки су возили чак и до самог споменика, не обазирући се много што је на том простору и заједничка гробница изгинулих у Другом светском рату.
– Конкретно, 27. јануара изашли смо по пријави грађана. Одмах смо интервенисали и затекли прекршиоца. Издат је прекршајни налог на 10.000 динара, колико је казна за физичка лица прописана градском Одлуком – рекла нам је Милена Јовановић, начелница Комуналне милиције и напоменула да, уколико се утврди да је на овај начин направљена штета, може се тражити накнада, на основу процене ЈКП „Градско зеленило“.
Има и оних који воле да дођу на Спомен-парк у шетњу или на излет, мада је овај простор, некада препун излетника, сада недовољно искоришћен. И они се често обраћају Комуналној милицији, не само због несавесних возача, већ и дивљих депонија, којих је, истина, мање од како се Спомен-парк контролише фото-клопкама.
У овој служби најављују да ће упутити захтев надлежнима да се постави знак са обавештењем о забрани, као и да се на ободима овог простора поставе физичке препреке, попут жардињера, којима би се онемогућавала вожња по травњацима.
Када је реч о градском бедему, будући да је постављен знак да је то пешачка зона и да је по њему забрањена вожња, по Закону о безбедности саобраћаја тај део града контролише саобраћајна полиција, али и комунални милиционари, који су недавно санкционисали једног возача мотора. Поред паркова у граду, контролишу и Спомен-комплекс на Љубић брду. Како кажу у Комуналној милицији, на овом простору није било вожње по јавним зеленим површинама, али се догађало да возачи квадова своје четвороточкаше возе по пољопривредним имањима, па онда нанесу блато по асфалту, што је такође комунални прекршај.
Градском одлуком (члан 16.), по јавним зеленим површинама забрањена је вожња било којом врстом возила, изузев специјализованих возила Предузећа, као и вожња бицикла, мотоцикла, мопеда и сл. по парковским стазама и зеленим површинама, заустављање или паркирање, прање возила… Истом одлуком, на овим површинама забрањено је и вађење и сечење дрвећа без одобрења надлежног органа, као и орезивање, ломљење или било какво оштећење дрвећа и засада, садња дрвећа и других засада без сагласности ЈКП „Градско зеленило“, неовлашћено кошење уклањање траве, кретање ван означених пешачких стаза, бацање отпадака, скидање, уништавање или оштећење путоказа, знакова или натписа постављених у циљу одржавања реда на овим површинама, оштећење или премештање клупа, корпи за отпатке, фонтана, чесми, ложење ватре или паљење стабала и лишћа, истовар материјала, робе, амбалаже на травњацима и стазама, па и урезивање имена или знакова на стаблима, клупама, зидовима, лепљење плаката, пењање на дрвеће, ограде…
У ГУ за инспекцијски надзор апелују на грађане да поштују градску одлуку о одржавању јавних зелених површина, како би се сачувале оазе за шетњу и одмор.
В. Т.
Фото: ГУ за инспекцијски надзор, Комунална милиција
МЕМОРИЈАЛНИ КОМПЛЕКС НА 36 ХЕКТАРА
Спомен-парк на брду изнад Чачка, рад архитекте Богдана Богдановића, свечано је отворен 1980. године. Изграђен је у знак сећања на жртве које су страдале током Другог светског рата, односно око 4.650 бораца Народноослободилачке војске и цивила који су погинули од 1941. до 1945. године. Уређење простора започето је 1976. Парк заузима простор од 36 хектара. На самом улазу је пирамидална хумка, односно заједничка гробница висине четири метра. У парку је на квадратној основи постављен и комеморативни долмен херцеговачког габра. Централна тачка Спомен-парка је троделни мегарон, висок 12 метара. Зидови мегарона украшени су приказима 620 дивљих звери изведених из многих светских митологија, које су извајане тако да изгледа као да гмижу по целом здању.
