Током прошле године у ивањичком Дому здравља су откривена два случаја обољевања од карцинома грлића материце. Реч је о женама у 40-тим годинама које су захваљујући редовним прегледима на време откриле болест и практично су излечене. У односу на претходне године нема веће учесталости обољевања, тврде у Служби гинекологије.
-Током прошле године је урађено 1.800 Папаниколау тестова и забележена два случаја рака грлића материце. Али то су жене које долазе редовно на прегледе. Међутим, на редовне гинеколошке прегледе у амбуланту Дома здравља долази свега њих 30 до 35% и неки мали проценат вероватно у приватне ординације, што је није сјајно. Има доста жена које изроде децу и не појављују се више док се не деси нешто да морају да се обрате лекару. Још увек је ниска свест о потреби редовних превентивних прегледа уз заговарање старог размишљања по принципу „неће то мене да задеси“. Заборавља се да болест углавном почиње без симптома и да, уколико се не долази на преглед, може да буде касно, истиче начелник гинеколошке службе ивањичког Дома здравља, др Милош Ђоковић.
Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се од 23. до 29. јануара у циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције. Слоганом „Рак грлића материце- рак који можемо спречити“ поручује се да се ова болест може спречити.
Поред организованог скрининга који подразумева преглед на сваке три године по позиву лекара за жене узраста од 25. до 64. године, свака жена старија од 15 година има право на редован гинеколошки преглед. Свеобухватни приступ овој болести подразумева: скрининг односно рано откривање и лечење свих форми лезија, вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ), као и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу активне и свеобухватне бриге која подразумева контролу симптома, психолошку, социјалну и духовну подршку. Према подацима Дечијег диспанзера, влада велико интересовање родитеља за вакцинацију деце старије од девет година против ХПВ вируса. Од августа до сада дата је 51 доза ове вакцине што је задовољавајући одзив, наводе лекари.
У нашој популацији један од значајних фактора који доприносе великој смртности од овог обољења јесте управо чињеница да је прва фаза ове болести углавном без симптома, или су они неспецифични, па се готово две трећине жена први пут јави гинекологу тек када је болест одмакла. Тада само лечење постаје тешко и неизвесно, и поред оперативног захвата захтева примену агресивне радиотерапије, што доводи до продужења лечења и различитих компликација, а све то значајно повећава трошкове и умањује шансе за излечење.
Већина ових случајева могла се спречити да је болест откривена у раној фази и да се на време приступило лечењу!
Ј.С.
