Слободан Боби Миловановић, легенда чачанског планинарства и алпинизма, одавно је заштитни знак Овчарско-кабларске клисуре. Сада је за то добио још једну потврду. Млада уметница Ирена Јевтовић осликала је у Овчар Бањи мурал са његовим ликом, баш у близини стена на којима многи уче или проверавају своје знање из алпинизма. А бројни, не само Чачани, своје прве алпинистичке кораке направили су по Бобијевим инструкцијама.
Ликовна уметница из Чачка, двадесетшестогодишња Ирена, чланица је Планинарског друштва „Каблар“, а прошле године постала је и полазница алпинистичког курса код Слободана Миловановића. Много је слушала о њему, па и од свог оца, а када га је упознала, пожелела је да уради нешто несвакидашње и да на тај начин захвали Бобију за деценије несебичног рада са младима. У разговору са другим планинарима родила се идеја да то буде мурал. Желели су да то не буде превише „нападно“ и зато су одабрали потпорни зид испод железничке пруге.
– Боби је толико много свима нама пружио, а ми никада нисмо довољно показали колико га волимо и поштујемо. Многи су ми рекли да је он веома скроман, али да би му значио овакав „поклон“ – прича Ирена за коју је осликавање мурала у том амбијенту и на тој висини било изазов, али пошто и сама воли екстремне спортове, па и пењање по зидовима, уз помоћ других планинара све је урађено релативно брзо, за пет дана. Истина, требало је прво припремити и очистити зид који се од времена искрунио, поставити платформу за уметницу са које би она најлакше и најбезбедније могла да пренесе своје замисли.
– Хтели смо све то раније да урадимо, али нисмо могли да уклопимо време. Уз то, почела је и зима, дан је био све краћи, па је било много теже радити. Ипак, нисам била сама. Око мене је била увек екипа, у самој Бањи радила сам по неколико сати дневно… – каже Ирена и признаје да је овакав рад захтевнији, јер је уметник исувише близу онога што ствара. Због тога је током дана више пута силазила са платформе да би са дистанце видела шта је урадила.
Мурал у Овчар Бањи, на површини осам пута пет метара, радила је према унапред урађеној скици. Потпуно је уклопљен у стеновити амбијент Каблара. Уметница је, кажу многи, погодила не само лик Бобија, већ и карактер, који се огледа у његовом погледу, радозналом, а истовремено озбиљном и мирном.
– Чини ми се да баш тај призор, заједно са стенама и Кабларом осликава Бобија какав јесте, са својом непојмљивом снагом и постојаношћу коју носи тако лако. Зато сам и изабрала тај колорит стене, на којој доминирају његове препознатљиве очи. На том зиду он изгледа као џин који је део Каблара, јер тој планини је он много дао – објашњава Ирена, додајући да је коришћена квалитетна подлога и заштита, тако да се нада да ће мурал још дуго красити Овчар Бању.
Наравно, за Бобија је цела прича остала скривена, све до потпуног завршетка дела. Тек тада су га позвали телефоном да дође до Овчар Бање. Била је, каже уметница, атмосфера као на филму, јер су тог дана на стени били и гости из Војводине, а дошли су и многи „Кабларци“. Сам Боби, причају планинари, тешко је скривао емоције, био је истински дирнут овим гестом.
Недавно, приликом отварања нових просторија ПД „Каблар“ у граду, Боби је уз осмех рекао:
– То је за мене било право изненађење. Мало ми је било и непријатно, јер се питам да ли сам баш толико заслужио. У сваком случају, мурал је погођен веома добро!
В. Т.
Фото: Из албума саговорнице
ПРИРОДА НАС ЧЕКА
Сликарка налази време и за планинарење, истина сада више у „сопственој режији“. Намерава да заврши и зимски курс алпинизма који држи Слободан Боби Миловановић.
– Надам се да ће алпинизам у Чачку поново оживети и да ће се Планинарском друштву „Каблар“ придружити што више младих људи. Добили смо и нови простор у граду, а природа око Чачка само чека да је откријемо – каже Ирена Јевтовић.
НА ЛЕТО ОСЛИКАВАЊЕ И СИЛОСА
Ирена је завршила Факултет ликовних уметности, одсек сликарство на коме је окончала и мастер студије. Осим класичног сликарства, бави се и фотографијом, илустрацијама, а као и многи млади сликари и она воли мурале. Последње две године они су јој постали посебно занимљиви, а овом уметношћу су је „заразиле“ баш њене колеге из Чачка, пре свих Вук Ђурић Ендо. Пре две године је урадила један мурал, у близини Хотела „Морава“. Већ одавно је укључена у организацију ДУК-а у Чачку. Ове године, каже она, организатори намеравају да фестивал на неки начин „рехабилитују“, односно да га освеже новим садржајима и концертима, после две године рада „у тишини“ због пандемије.
– Будући да је ове године Чачак национална престоница културе, вратићемо стари дух ДУК-а – каже Ирена и открива да је планирано да у јуну муралима буду осликани чачански силоси, у пуној висини. Уз овдашње, радиће их и познати београдски уметници, а најављен је и долазак једног сликара из иностранства.
