Mogu se sresti u Beogradu, Novom Sadu, Kikindi. Uglavnom, na najprometnijim mestima. Njima pripada polovina prihoda. Odnedavno, časopis je dostupan i Čačanima. Mi, u našem gradu, nećemo naići na ulične prodavce, ali možemo ga nabaviti u prodavnici ”Dugme”, knjižari ”Reči”, Galeriji ”Risim”, kafeima ”Kod Boža”, ”Moment” i ”Barber shop” u Ulici dr Dragiše Mišovića.
Njihov zaštitni znak su plavo-narandžasti prsluci. Uljudni su, ljubazni, o čemu svedoče i njihovi kupci. Kao i svako socijalno preduzeće, časopis ”Liceulice” omogućio je posao ljudima iz teže zapošljivih grupa. U svakom broju, objavljuje i priče svojih kolportera. Oni su jedan od razloga dvoznačnog značenja časopisa. Prati umetnička dešavanja i život ulice i kupci su u direktnom kontaktu sa prodavcima.
– Mlade sugrađane posebno želim da pohvalim, oni najviše kupuju magazin. Prodajem od avgusta, a u Liceulice sam došao sa Draganom, koga sam upoznao u Klubu književnika, i koji je takođe prodavac. Da nemam Dragana, ne bih imao skoro nikog. On mi je velika podrška. Pored njega, družim se sa Svetlanom, Anicom i Dubravkom. Mnogo mi se život promenio, sad sam u društvu, radim nešto korisno. Ne bih ovaj posao dao ni za šta na svetu… – ispričao je Slobodan Matić Gašić, beogradski kolporter, za novembarsko izdanje časopisa ”Liceulice”.
Njegova želja je da nađe još jedan posao. Velika ljubav su mu muzika, kao i pisanje pesama. Inspiraciju pronalazi u Književnom klubu i, kako je rekao, tu mu srce peva. Do sada je izdao tri knjige, ali ih ne prodaje, već poklanja prijateljima.
– Kada mi je supruga umrla, bio sam baš loše raspoložen. Puno sam razmišljao jer sam bio sam, ali sam se oporavio zahvaljujući Draganu i rekao sam: ”E, hoću sad da živim”, i tako sam krenuo napred. Sada mi je najveća želja da naučim na harmonici i fruli da sviram Moravac i Užičko kolo, i da Dragan zaigra. Želim da izdam i CD sa narodnim pesmama i pojavim se na televiziji, da me ljudi vide i čuju za mene. Dao sam zavet da ću da objavim supruginu knjigu pesama. Sada ih prikupljam i sređujem. Ja želim da živim dvesta godina, da idem na književna druženja, da pišem i prodajem magazin. Kad god je nekom teško, važno je samo druženje, muzika, pesma, veselje. Tako se lakše prebrode sve muke. Poručio bih prodavcimada je važno da nađu nekoga, da ne budu sami. Mnogo znači kada se nađe srodna duša. Svima preporučujem da dođu u Udruženje pisaca u okruženju i Književni klub ratnih vojnih invalida. Tu uvek mogu da pronađu društvo, Dragana i mene – Slobodanova je poruka zabeležena u magazinu ”Liceulice”.
Kada nas put nanese u Beograd, Slobodana možemo sresti u Požeškoj ulici. Ima još mnogo toga da se pročita o njemu, njegovog susreta sa suprugom i njihovoj stvaralačkoj zajednici, ako potražimo časopis na nekom od prodajnih mesta u Čačku. Sa njim je razgovarala Milica Terzić, a autor fotografije je Sara Ristić.
Još jedna zanimljiva priča i u decembarsko-januarskom dvobroju. I Nataša Bojanić Naca ima mnoga druga interesovanja, sve što razvija krativnost.
”Naca je poznato lice svima onima koji prolaze Beogradom i Terazijama, gde ona više od deset godina prodaje magazin Liceulice. Za sve te godine je doživela mnoge lepe stvari, ali i povremene neprijatnosti s kojima je vremenom naučila da se nosi, da ostane vedrog duha i ne odustane… Voli da piše pesme, recituje, glumi, trenira tekvondo, gleda filmove i sluša muziku”, opisao je Nacu Dejan Kožul.
– Dobra lokacija, šarm, i otvoren i prijatan odnos sa prolaznicima – to je njena tajna uspeha u prodaji, a svakodnevnu komunikaciju sa ljudima na ulici je dodatno osnažila Nacu, primećuje Olivera. Mogli bi to nazvati i inkluzijom, ali u toj inkluziji glavnu ulogu odigrala je upravo Naca, svojom željom da bude tu, među nama, u svetu koji je po mnogo čemu surov, čega je i sama svesna jer se dešavalao da je i opljačkaju na tim istim Terazijama – napisao je Dejan za ”Liceulice”. Naravno, detaljnije o Naci saznaćemo ako na nekom od prodajnih mesta u Čačku kupimo časopis. Samo dodatno objašnjenje, Olivera Majnamarević je defektološkinja Udruženja MNRO Zvezadra.
Beograd ima 120 prodavaca na 46 lokacija, Novi Sad 19 na 27 mesta. U Kikindi je 11 prodavaca. I kada ih pominjemo, bude nostalgiju. Ko ne bi voleo da ih vidi u svojoj blizini. Uz to, zaštitni znaci časopisa ”Liceulice” nudi obilje zanimljivog i raznovrsnog sadržaja.
”Liceulice” prodaje i kalendare i cegere. Mogu se naručiti onlajn. Polovina prihoda od prodaje časopisa u Čačku izdvaja se za jedanaestogodišnju Ninu Perišić, kojoj su neophodne stalne terapije.
Priredila Z. J.
Korišćeni tekstovi i ilustarcije časopisa ”Liceulice”
STAVRAOCI ZANIMLjIVIH SADRŽAJA
Da bi iz broja u broj sadržaj bio raznovrstan i vredan, a ilustracije zanimljive. obaveza je čitavog tima. Dramaturg Milosav Marinović je direktor, glavni i odgovorni urednik. Čačanin. Redakcija: Bojan Marjanović (urednik), Tijana Spasić, Ksenija Pantelić (art direkcija), Jelena Pejović (dizajn i prelom), Sara Ristić (foto), Dunja Karanović, Stefan Slavvković, Dejan Kožul. Fotografije: Sara Ristić, Skullcheez, Maja Medić, Dora Held, Sasha Osaka, Anja Mihić, Antek Olesik, Clemens Schneider, Deni Kukura, Tina Axelsson, Darko Milosavljević, V. Veličković, Marija Đpković, Thilo Schmuelgen (REUTERS), Khaled al-Hariri (REUTERS), arhiva Fondacije Mitra Subotića Sube, Darija Petković, Dejan Kožul.
Ilustracije: Helena Janečić, Ksenija Pantelić, Mira Vujmirović, Nikola Repac, Nenad Srbinovski. Letura i korektura: Staša Mijić, Ivana Pajić. Naravno, ostalo je još ljudi koji nisu pomenuti, a aktivno učestvuju u stvaranju mesečnika ”Liceulice”. Kao dvobroj, jedino izlazi leti i uoči božićnih i novogodišnjih praznika.
