„ПТИЦЕ ЧАЧКА И ОКОЛИНЕ“
Прави је весник зиме. И то оне праве, снежне и ледене. Тада у већем броју долази са севера у наше крајеве. Мало је већа од врапца, али тешко је не уочити на снежнобелој позадини јаркоцрвене груди мужјака зимовке (лат. Pyrrhula pyrrhula, енг. Bullfinch), а негде у његовој близини сигурно је и ружичасто-смеђа женка. До календарске зиме остало је двадесетак дана и наш саговорник Драгиша Гашо Петровић, један од најбољих познавалаца птица у нашем крају, прича нам о зимовки, по многима најлепшој од свих птица из европске породице зеба (Fringillidae).
– И само име асоцира на најхладније годишње доба, али њена појава у долини Западне Мораве топи лед са срца овдашњих упорних посматрача птица. Зимовке се не појављују редовно код нас, већ су нам најчешће гости за време јачих зима са снегом и мразом. Укратко, то је једна прилично велика зеба, округласта, широког, кратког врата и скоро буцмастог тела – описује Петровић и додаје да оба пола зимовке имају тамно црно теме и јак здепаст црн кљун, који им служи да би што лакше отварале семенке, будући да им је то зими и главна храна. Током пролећа и лета обожавају инсекте и њихове ларве, али и пупољке разног воћа, због чега међу воћарима нису баш омиљене.
Већина зимовки се сматра станарицом, а једино се селе популације са севера Европе, најчешће у јужне делове континента. Према подацима Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, зимовка је у прошлости сматрана гнездарицом брдско-планинских делова Србије, јужно од Саве и Дунава. Почетком 21. века гнезди се у свим регионима Србије, осим у Војводини.
– Пошто најрадије насељава букове и мешовите шуме са четинарима изнад 1.000 метара надморске висине, било би изненађење да се гнезди у Чачку и околини. Ипак, у периоду сеобе, у јесењим и зимским месецима, силази са планина, тако да је присутна у мањим јатима и у нижим пределима широм Србије. У Чачку су некад омања јата посећивала амерички јасен, кога је било дуж градског бедема, у Спортском центру „Младост“ и на „Сувој Морави“. Задњих неколико година све је ређи зимски гост, вероватно, не зато што им бројност опада (подаци ДЗППС кажу да је популација стабилна), већ што су све блаже зиме, па немају потребу да много лутају за храном ван свог ареала. Процена ДЗППС је да се у западној Србији гнезди свега 200, 300 парова – наводи Петровић.
Како каже, због лепоте, не због песме, зимовка се често нелегално хватала у клопке, углавном на дрвца премазана лепком. Ухваћене птице нису успевале дуго да преживе у заробљеништву. Петровић подсећа да је зимовка строго заштићена врста.
Изненађује дужина крила и репа зимовки, којима лете брзо, дуго и валовито. Оглашава се ниским, кратким, „флаутастим“ тоном који звучи прилично сетно. Петровић истиче да је славни антички писац Езоп у баснама, које је створио као књижевни жанр, „осећао“ сензибилитет птица и разумевао њихов „говор“.
– Неки су то повезивали са говором анђела. Птице су еволуцијом развиле најосетљивије сензоре којима примају, за нас, невидљиве титраје из слободног простора универзума. Све то им помаже да сваке године остваре чудесне сеобе, током којих прелете хиљаде километара – каже Петровић.
Важи за веома тврдоглаву, али и „пожртвовану“ птицу. У стању је да ризикује свој живот, да би младе одбранила од гладних сврака, креја и ласица.
В. Т.
Фото: Драгиша Петровић
Извор: „Птице Чачка и околине“
Птице су честа инспирација уметницима. И чачански сликар и песник Радомир Аћимовић Аћим овековечио је зимовку уљаним бојама на картону.
