ГРОФ САВА – ДИПЛОМАТА И ДОБРОЧИНИТЕЉ
Сведочење о преплитању историје српског и руског народа, о нераскидивим везама које је учвршћивао значајни гроф и мецена Сава Владиславич Рагузински, изложбом и предавањем је уприличено у среду, 23. новембра, у Народном музеју Чачак. Идејни творац изложбе је Бранко Вукомановић, директан потомак грофа Саве, а организатор је Удружење „Ксенија – руски језик”. Гости и предавачи, поред Бранка Вукомановића, били су др Оливера Крупеж и Гордана Давидовић. Манифестацију је подржаo и Град Чачак и „РТС”. Поставка изложбе је била доступна посетиоцима од исте вечери, 23. новембра до 1. децембра у Галерији Народног музеја Чачак.
На значај изложбе посвећене грофу Сави Владиславичу указала је председник Удружења „Ксенија – руски језик” Ксенија Радојичић, професор руског језика: „Изложба је по много чему занимљива. Гроф Сава Владиславич Рагузински, наш Србин из Херцеговине, уопште није познат широј јавности, или бар није био познат до неког скоријег периода од пре неколико година. Међутим, то је једна тако богата и дубока личност, која је по много чему задужила не само Србију, већ и Русију, па и Европу тога доба, дакле прве половине осамнаестог века. То је био Херцеговац, изузетно образован из трговачке породице, старе српске племићке средњовековне породице, који је игром случаја доспео преко Истанбула на Блатичко море, а ту се упознао са царом Петром Великим. Сава му је постао десна рука, он је заиста њему био алфа и омега у царству, помагао му је у свим државним питањима. ”
Своју перцепцију из угла потомка, преноси и Бранко Вукомановић: „Ми таквог човека у нашој историји немамо, немају чак ни Руси. Он је реално био десна рука Петра Великог, први до цара, први који није од Романових, први који није из породице, а био је уз цара. Човек који је основао Руску обавештајну службу, утврдио границе са Кинеским царством, био на дипломатској мисији у Италији, водио преговоре директне са Папом око Конкордата. Водио преговоре директно са кинеским царом везано за границе.”
Др Оливера Крупеж се подробно осврнула на заначај фигуре грофа Саве у Србији под отоманском влашћу, о значају указане помоћи Србима који су били потлачени, а којима је помагао слањем књига, уџбеника, свештенства итд. Указивањем на садржаје презентације која је пратила излагање, многобројни Чачани су од др Крупеж сазнали о слици коју је и Јован Дучић, као и везама и пореклу Дучића и грофа Саве.
Поред тога што се бавио дипломатијом, он је био врсни познавалац економије. Био је велики мецена, а оно што је срж његовог делања, помагао је много свој завичај. Тачније, захваљујући грофу Сави Владиславичу, покренута су нека питања која су изнета пред руског цара, а која су се тицала ослобађања Србије у том периоду. Помагао је српске школе, односно, манастире и школе колико је то било могуће у то време. Даривале су се књиге, између осталог, не само да је помагао Србима, он је помагао и другим Европљанима. Зна се да је био лични покровитељ Вивалдија у једном тренутку свог живота, и тако му је Вивалди посветио једну своју оперу.
Везу Срба и Руса, преплитање и умножавање веза и поступака руских и српских значајних личности које недри историја и религија потврђује Ксенија Радојичић, професор руског језика: „Ако се сетимо Светог Саве, нашег најзначајније историјске личности и свеца,први његов контакт са духовношћу, односно, оно пто га је поткало да он оде у Свету гору су били руски монаси. Касније, његова „Крмчија”, односно „Законоправило”, утицало је на стварање руског закона од времена Ивана Грозног. Дакле, то је био онај период најранијег средњег века, после тога иде период 18. века и барока, ренесансе, када гроф Сава Владиславич ступа на сцену и све што је радио, радио је у духу православља, у духу хришћанства. Оно што је најважније, он је у част своме великом Србину, Светом Сави, када је поставио ту границу између Русије и Кине подигао град који је био у част Светом Сави. Касније, у 19. веку још један руски историчар, Иван Јастребов је наставио да истражује српске обичаје, шта је то што је заједничко Србији и Русији. Он је, на пример, до детаља описао све обичаје Срба у централној Србији, и то посебно на Косову и Метохији. Ако погледамо тај период од осам, девет векова, ми управо видимо да су постојале јаке личности које су се бавиле тим српско-руским односима, а ова изложба данас сведочи о ширини грофа Саве Владиславича, о томе колики је био домет, ширина његове личности и шта је он све урадио не само за Русију, већ и за Европу, па и за Србију.”
Надахнути предавањем, посетиоци су имали прилику да обиђу изложбу која је на тај начин отворена. На неколико десетина информативних паноа речју и сликом представљен је буран животни пут грофа Саве.
Окупљени око грофа Саве Владиславича Рагузинског расветлили су његов лик сведочивчши да је гроф био човек који је узорна тачка, дипломата и доброчинитељ, значајна нит српских и руских односа.
Милица Матовић