И овог новембра дошли су на гроб Милоша Лукића родитељи, пријатељи, новинари… Две године је прошло од како смо сви изгубили – сина, истинског друга и колегу, непоновљивог осмеха и енергије.
Рођен је 14. октобра 1985. у Чачку. Каријеру новинара почео је и пре дипломирања, на ТВ. Галаксија 032“, а затим је отишао у Београд у агенцију ФоНет, за коју је извештавао са многих важних догађаја у Европи и свету. Када се вратио у родни град, основао је своју агенцију МНА. Стизао је свуда, чинило се да нема догађаја који није пропратио сликом снимком, речју. Када је почела пандемија 2020, био је један је од ретких новинара, који је извештавао детаљно са свих терена – са седница Кризног штаба, из болнице, амбуланти… И сам је оболео од ковида који га је однео 25. новембра, у 35 години живота.
Прошле године постхумно му је додељена Децембарска награда Града Чачка. За нас, његове колеге, Милош остаје пример посвећености професији и жељи да обичном човеку живот бољим учини.