На сцени Градске библиотеке у Чачку 23. новембра у 20.00 часова очекује нас монокомедија под називом „Бескомпромисни Stand Upˮ у извођењу глумца и драматурга Семира Гицића. Тема ове монокомедије је „Мале ствари које нас вежуˮ и представља својеврсни наставак „Бесконцептуалног станд-апаˮ који је одигран преко шездесет пута у државама бивше Југославије.
Семир Гицић дипломирао је на Академији за позоришну и филмску умјетност на одсеку Глума у класи професора Енвера Петровција на Интернационалном универзитету у Новом Пазару, а оно што га, између осталог, одликује као драмског писца јесте комедиографски приступ и познавање менталитета људи са наших простора. Можда су управо то те „мале ствари које нас вежуˮ о којима проговара и у најновијој монокомедији. Иако она у свом називу садржи реч „стендапˮ, аутор је не повезује и не упоређује са уобичајеним стендап наступима, мада је оно што их засигурно повезује смех посетилаца који прати готово све његове реплике. Вођени тиме, питали смо Семира Гицића колико је тешко насмејати друге и да ли другима успева да насмеју њега, на шта нам је, у свом маниру, одговорио:
„Расплакати публику је лако јер, чим поменеш паре, онда си на пола пута до тога. А насмејати није лако јер свако има своју „шољу чајаˮ хумора који му прија. Трудим се да
будем универзалан, да теме које обрађујем буду актуелне и за сто година. Мене насмеју реалне ситуације, искрене, а највише апсурдне. Такав хумор волим, а и сцене у филму, серији или представи, а понајвише у свакодневном животу.ˮ
Наставили смо са анализом смеха који изазива својим наступом, тако да смо желели да проверимо да ли је тај смех ослобађајући и лековит или смех са дозом горчине:
„Не волим да гарантујем смех публици, а пошто је „Бескомпромисни Stand Upˮ моја исповест о ситуацијама које ме нервирају, ипак људи у публици не осећају горчину или непријатност. Тако бар кажу.ˮ
Након што је одиграо монокомедију доста пута пред различитом публиком, занимало нас је да ли је уочио које су генерације у њој најзаступљеније и да ли су теме којима се бави блиске свима:
„Све генерације. Ја се обраћам обичном човеку, који плаћа рачуне, иде у пошту, банку, болницу, али размишља логично, не воли прост хумор, не мрзи никога и нема предрасуда. Теме јесу блиске свима, јер ситуације или „сортеˮ људи које анализирам јесу нешто са чим су се често или бар једном сусрели.ˮ
Запитали смо се зашто нам је најчешће духовито када неко са позорнице говори истину о себи и свима нама и да ли је тачно да се публика не може преварити, а наше дилеме разрешио је управо Семир Гицић:
„Публици је то духовито јер све то већ имају регистровано у неким „фиокама мозгаˮ, али им неким истинама директно отвориш одређене „фиокеˮ и тада рефлексно креће смех. Можеш публику да превариш једном, али ти више неће долазити.ˮ
Питали смо аутора где проналази инспирацију за теме којима се бави и да ли је склон импровизацији на сцени или се ипак држи првобитног сценарија, на шта је одговорио следеће:
„У представама волим импровизацију, али у „Stand Up-уˮ, где је то можда и очекивано – избегавам. Не волим да разбијам илузију, да пада енергија у сали. Држим све под контролом и желим да публици то буде вече за памћење, јер су се потрудили – купили карте на време, одвојили време и новац за представу, обукли се фино. Колико год људи да има, ја се дајем максимално, никад не играм „левом ногомˮ.ˮ
Семир нам је напослетку поручио шта наши суграђани могу очекивати од комедије „Бескомпромисни Stand Upˮ коју могу погледати вечерас на сцени Градске библиотеке и коју мисао или утисак ће, по његовом мишљењу, понети са собом по изласку из сале и повратку у свакодневицу:
„Чачани и Чачанке могу да очекују сат и по квалитетно проведеног времена. Не гарантујем хит или урнебесну комедију, најбољу и најпопуларнију представу, а ни смех до суза. Причаћемо о нама, обичним људима, присетићемо се ситуација из детињства, ситуација са мајкама, у школи, на улици… Без политике, вулгарности и псовки. Чачак је комшијски град мом родном Пазару, блиске су нам многе ситуације. Обишао сам са „Бескомпромисним Stand Up-омˮ многе градове око Чачка и сада је ред да се дружимо. Има још улазница, кажу ми из продукције. Могу их купити и на дан представе у холу библиотеке.ˮ
Позив је отворен, а аутор спреман да са посетиоцима подели лична искуства која су заправо универзална и колективна, као и сам живот.
Марија Миљуш
