Уме да „прича“ на разним птичијим „језицима“. Имитира пев птица из своје околине, али и лајање паса, звук косилице, па чак и мобилних телефона! Баш због те вештине Драгиша Гашо Петровић назива га „симпатична причалица“. А тек његов лет! Могу му позавидети и највеће акробате, па и концептуални уметници. Небеске синхро-бравуре јата чворака, у коме је и по неколико хиљада ових птица, могу се поредити са врхунском анимацијом. Није баш омиљен у народу, јер је и прави „разбојник“, па зна да потпуно ојади воћњаке и винограде. И тада наступа у јатима.
Мој први сусрет са овом птицом датира још када сам као дечак ишао код деде и баке у Станчиће. На огромно стабло црног дуда долазили су редовно, сваке године – сећањем започиње причу Петровић о чворку (лат. Sturnus vulgaris, енг. Cammon Starling). Како каже, ову птицу често можемо помешати са косом. Али, ако их пажљивије погледамо, чворак има жућкасто-беле пеге на покровним перима. Иако је и он тамноцрне боје, перје му је са металик-зеленим и љубичастим одсјајем, а и реп му је краћи него код коса. Кљун му је прилично дуг и зашиљен, а ноге дуге и ружичасто-смеђе. Занимљиво је да се мужјак мења за време „свадбеног“ периода. Тада, у пролеће, губи светле обрубе перја, а кљун му из црвенкасте прелази у жуту боју.
– У самом Чачку је прилично бројан. Можемо их видети у градском парку и на зеленим површинама Спортског центра „Младост“, и то на старим стаблима са природним дупљама, као и у близини великог броја кутија за гнежђење које су ту постављене. С обзиром на то да је дупљашица, веома рани долазак користе за заузимање дупљи на дрвећу и сличних пукотина и отвора на објектима у којима ће се гнездити. Често заузимају и вештачке дупље, односно кутије које су постављене за ћукове, а који са југа долазе мало касније, крајем марта и почетком априла – прича Драгиша Петровић.
Храни се веома разноврсно – од инсеката, њихових ларви и бескичмењака, до семења, бобица и ситнијег воћа. У јесен зна да се окоми на воћњаке и винограде и причини знатну штету.
– Правим „брбљивцем“ га чини вешто опонашање скоро свих других птица – свраке, врапца, вивка, вуге, сиве вране, па неретко и орла мишара. Најчешће певачке бравуре чворака можемо слушати већ у рано пролеће када пева у близини одабраног гнезда. Песма му је мешавина гласних клизних звиждука и прилично меких куцкавих звукова налик цичању – описује Петровић.
У нашим крајевима је гнездарица и већином селица. Ипак, у мањем броју ту су и зими, када се могу видети мања јата по шумарцима, посебно око Мораве где траже храну.
Гнезди се скоро редовно два пута годишње, па и не чуди његова велика бројност. Заштићена је врста птица, а популација се сматра стабилном. Према подацима Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, чворак се гнезди најчешће у равничарским пределима, долинама река и котлинама, а ређе у планинским подручјима. Насељава различите типове отворених и мозаичних станишта, као и подручја са интензивном пољопривредом. Редовно се гнезди и у насељима, али избегава велике шумске комплексе.
Лет чворка је брз и благо валовит. Важе за изузетно друштвене птице. Целе године креће се у групама. И ноћу спавају заједно, па и у центру градова. Забележено је да се на Берлинској катедрали окупља јато од око 40.000 птица! Већ крајем лета формира мања, а касније и јата са више хиљада птица. Велика јата често обликују „облак“, из кога се спуштају спирално, па из даљине делује као да долази торнадо. Ово је, заправо, њихов начин борбе са предаторима. Кад осете опасност, јато се збија у „куглу“, а затим „пулсира“ или лелуја попут таласа. Тако онемогућава непријатеља да изабере јединку за плен.
В. Т.
Извор: „Птице Чачка и околине“, википедија
Фото: Драгиша Петровић
И ВЕСЕЉАК
Чувени дечји песник Јован Јовановић Змај има веома „распевану“ песму „Чворак“. Ово су неки стихови:
„Нисам дете, нисам ђак,
Ал сам ипак весељак…
Не знам певат бас на ноте
Да се топиш од милоте,
Али певам брзо, лако,
Сад овако,
Сад онако.
И ко ласта кад цвргукне,
И ко славуј кад промукне,
И ко кос,
Ал кроз нос
И ко чорба кад се срче,
И ко врата кад зацврче,
И ко точак кад зашкрипи,
И ко лонац кад прекипи.
Враголан сам од главе до пете,
Те да ми се сити насмејете.
