НА МАНИФЕСТАЦИЈИ “ДАНИ ВУКА КАРАЏИЋА” ПРОГРАМИ ИЗ ОПШТЕ КУЛТУРЕ, ИЗ УГЛА НАШЕГ ЗАВИЧАЈА
У оквиру петодневне Културно–образовне манифестације “Дани Вука Караџића”, прошлог петка, 4. новембра, у Народном музеју, као четврти програм, одржана су два предавања, “Орнаментика у народним рукотворинама ” и “Српска слава у Вуковим делима и народној традицији”.
Данијела Ковачевић Микић, председник Удружења “Чувари дела Вука Караџића”, које је уз подршку локалне заједнице организовало ову Културно-образовну манифестацију по други пут, каже да је уредничка визија да се, осим тема које су у вези са историјом језика, фолклористиком и етнологијом уопште, говори и о актуелним темама, које су важне за савремену норму српског језика.
– Дакле, говоримо и о важности нашег писма, које је већ дуги низ година, ако не и деценија, поприлично угрожено, а желимо да развијамо и програме који говоре о општој култури, али из угла нашег завичаја. Увек бирамо теме из књижевности, или из историографије, које говоре о ствараоцима у нашем крају, о неким Вуковим делима или других фолклориста, а која су у вези са нашим завичајем. Ово нису комерцијални програми, али су преко потребни, јер високо културне теме немају масовну публику, тим пре нам је драго што медији препознају да су ови програми и те како важни, не судећи о њима по броју присутних, него према предавачима и по садржајима програма – рекла је за наш лист Данијела Ковачевић Микић.
На овој манифестацији могле су се чути интелектуално захтевне теме, али, према речима председнице Удружења, предавачи су имали свест о томе да у публици има људи који су заинтересовани да о овим академским темама чују на начин који ће ширити њихове погледе на културу данас и на сопствени језик. Четврти програм Културно-образовне манифестације “Дани Вука Караџића” реализовале су чланице Удружења “Чувари дела Вука Караџића” у Чачку, професорке српског језика и књижевности Милена Лисица, Марина Милошевић и Ана Павловић, које су се бавиле симболиком орнамената у народним рукотворинима, али и феноменом српске славе, што у Вуковом делу, што у нашој народној традицији.
Професорка Милена Лисица је говорила о симболици орнамената на народним текстилним рукотворинама:
– Тема је врло занимљива, инспиративна и значајна. Хтела сам да протумачим најконкретније симболе и орнаменте, али ослоњене на нашу народну традицију из које они произилазе. Симболи су најчешће универзални и они су културна баштина читавог света, а има и неких које можемо да присвојимо као националне. Али, углавном је тешко говорити о аутохтоности, о универзалном даваоцу и примаоцу, људи су се сусретали кроз историју размењивали културна добра, а све оно у шта су веровали и чему су се надали уткали су у знакове који су им значили.
Тема професорки Марине Милошевић и Ане Павловић била је српска слава у народној традицији и Вуковим делима.
– Први део предавања је посвећен славском ритуалу, чиниоцима славе, реквизитима, односно, томе како је народ славио, пореклу славе, колико се славски обред мењао кроз нашу традицију. А у другом делу предавања колегиница Марина је повезала све чиниоце славе са нашом народном традицијом, пре свега, народним песмама, као и Вуковим етнографским записима – каже Ана Павловић.
Окосницу славског обреда смо задржали, међутим, чиниоци су се временом мењали, због сеоба, деоба, ратова и осталих дешавања српског народа. Али, суштина славе је остала иста, њена основна и најзначајнија функција је породично окупљање и породична свечаност.
Н. Р.
