„ПТИЦЕ ЧАЧКА И ОКОЛИНЕ“ – МАЛИ СЛАВУЈ
Да нема њега, наша планета била би, сигурно, тужније место. Овај виртуоз, у чијем гласу се може чути толико тонова, својом песмом, не улепшава само дане, већ и ноћи, јер “у ситне сате“ изводи најлепше мелодије и концерте, као да пркоси тами. А скоро па је „невидљив“. Драгиша Петровић, наш суграђанин и велики познавалац птица, сигуран је да највећи број Чачана никада није видео малог славуја (лат. Luscinia megarhynchos, енг. Nightingale).
Разлог је једноставан – његов „скроман“ изглед. Мали славуј припада породици дроздова и једва да је мало већи од 15 сантиметара. Леђа смеђе боје, репа попут рђе, сивкасто-белог трбуха и груди… Таквог би многи помешали са врапцем. Све док не запева!
– Песма славуја је једна од најцењенијих у чаробном свету птица певачица. Тако малена птица, а таква снага! У том гласу са преко 20 различитих тонова, чују се звукови фруле, флауте, жубор воде и ко зна какви још тонови! Песма му је у континуитету разнолика, тиха, па узлазно веома високих тонова… То нема ни једна птица на овим нашим просторима – покушава да опише Петровић.
Он је типична селица која зимује у подсахарској Африци. На нашу радост, каже Петровић, у наше крајеве враћа се редовно, сваког пролећа крајем марта и у првој половини априла.
– Да је стигао, обавештава нас својом песмом, за коју је карактеристично у том периоду да је интензивна и ноћу. Сматра се да са сеобе прво стижу мужјаци и да ноћу певају како би импресионирали и привукли женке, које прелећу преко њихових заузетих територија. Такође, сматра се да се млади славуји враћају у близину места где су се излегли предходне године – износи Петровић још једну занимљивост о малом славују, који највише воли мозаичне пределе са доста жбунасте вегетације.
На таквим местима прави и гнездо, обично на самој земљи или ниско на растињу, у корењу дрвећа, до 50 сантиметара од тла. У сенци густиша трага и за храном – црвима, ларвама инсеката, разним бубама и бобицама.
Подаци Друштва за заштиту и проучавање птица Србије кажу да се мали славуј гнезди на територији целе Србије, да је релативно равномерно распоређен у свим регионима. Насељава низијска и брдска мозаична станишта, али ретко изнад 700 метара надморске висине. Бројна је гнездарица и у урбаним срединама, где има зелених површина са ниским жбунастим растињем. Процењује се да се у Србији гнезди 350.000 до 530.000 парова, у западној Србији их је од 65.000 до 85.000. Популација се сматра стабилном, али је строго заштићена врста.
– Главни угрожавајући фактор је губитак станишта или конкретно уклањање ниске жбунасте вегетације посебно у градским срединама, двориштима, парковима и осталим зеленим површинама. Паркови са високим дрвећем уредним травњацима без живица, жбуња и ниског растиња више не могу бити његов дом! Сећам се времена кад се на простору данашњег Спортског центра ,,Младост“ све орило од песме славуја. Сада је остало само високо поткресано дрвеће. Знам да одржавање живица није лако, али су могли оставити ту и тамо понеки жбун, из ког би се чула песма ове чудесне малене певачице, и не само ње – мишљење је Петровића, који деле многи Чачани.
Он наводи да је било и случајева илегалног хватања и држања славуја у заробљеништву, што је, пре свега, нехумано и строго забрањено.
В. Т.
Фото: Драгиша Петровић
Извор: „Птице Чачка и околине“, википедија
ВЕЛИКИ СЛАВУЈ РЕДАК КОД НАС
Мали славуј има и свог већег рођака великог славуја (Luscinia luscinia), али је он доста ређи, а по подацима ДЗППС сматра се пролазницом на сеоби кроз Србију и не гнезди се код нас.
ПЕСМЕ О ПЕВАЧУ
Ова птица је инспирација многим песницима. Често је у поезији симбол самог песника. Било би потребно написати много текстова да би се навеле све песме у којима се славуј спомиње. У многим је нашим народним песмама:
Славуј чедо, не пој рано!
Не буди ми господара.
Сама сам га успавала,
Сама ћу га разбудити…
У песмама Алексе Шантића:
Ој ти тиче милопојче,
Лаганога лета,
Друже горе, друже луга
И мирисног цв’јета!
У староградским песмама:
Да ли си видела душо кад славуј умире, када му ледена зима душицу раздире? (Стихови Ђуре Јакшића)
У севдалинкама:
Све је као некад, пјевају славуји,
Само тебе, драга, на Бикавцу нема… (Аутор је Крагујевчанин Драгиша Недовић)
И у чувеном „Моравском предвечерју“ Обрена Пјевовића, коју пева Мирослав Илић, а њега, због гласа, често зову Славуј из Мрчајеваца:
„Славуј гору својом песмом поје
Покрај реке све двоје и двоје…“
Једна од најнеобичнијих плоча у Југославији била је она на којој је, како пише на омоту, снимљено 60 мелодија, које изводи 50 славуја.
