ПРЕДЛОЖЕНЕ ГРАНИЦЕ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА
У сали Градског већа у Чачку, прошле седмице је одржан састанак о предложеним границама будућег заштићеног природног добра и режимима заштите подручја планине Јелице. Поред обрађивача, запослених из Завода за заштиту природе Србије, састанку су присуствовали и представници Републичког завода за заштиту споменика културе, Јавног предузећа „Србијашуме” из Београда и Чачка, регионалног Завода за заштиту споменика културе из Краљева, Општине Лучани, градова Чачка и Краљева, туристичких организација, предузећа, месних заједница, као и удружења грађана из лучанског, чачанског и краљевачког краја. Сврха организовања овог скупа је израда Студије заштите планине Јелице.
Иницијативу за заштиту планине Јелице је 2019. године поднело Еколошко друштво Драгачево и Локална акциона група „Драгачево – Јелица – Западна Морава“, а предлог је прихватио Завод за заштиту природе Србије као једина државна установа овлаштена за обраду и заштиту природних добара у Србији. Због пандемије короне, теренско истраживање планине Јелице није започето 2020, већ тек наредне, 2021. године. Два теренска истраживања су обављена током прошле, а преостала четири током ове године, а у њима је учествовао стручни тим Завода од 15. стручних сарадника, различитих занимања, који су истраживали вредно природно наслеђе планине Јелице.
Биљана Крстески, координатор заштићених природних добара у Заводу за заштиту природе Србије, представила је досадашња истраживања, истичући да планина Јелица представља природну границу између Драгачева и Чачанске котлине. Припада динарском систему планина и пружа се правцем северозапад – југоисток у дужини од 30 километара. На северозападу прелази упланину Овчар, а југоисточни део планине се налази на територији Општине Краљево. Према садашњем предлогу, заштићено подручје би у лучанској Општини обухватило: Каону, Властељице, Губеревце, Милатовиће, Горачиће и Граб, а на подручју Града Чачка: Брезовице, Рајац, Премећу, Петницу, Јежевицу, Бањицу, Трнаву, Атеницу и Лозницу, а на подручју Града Краљева село Лазац.
По предлогу Завода, планина Јелица би била Предео изузетних одлика – II (друга) категорија, Заштићено подручје регионалног, односно, великог значаја, на површини од 6.182,55 хектара, од чега у режиму заштите I степена 328,24 хектара (5,6%), у режиму заштите II степена 964,34 хектара (15,6%) и III степена 4.889,97 хектара (79,1%).
Др Драгана Остојић, начелник Одељења за природна добра, предеоне вредности и просторно-планску документацију у Заводу за заштиту природе Србије, истакла је предности и нове могућности заштите планине Јелице, које захваљујући степену очуваности природних вредности, њиховој аутохтоности и изворности доприносе повећању вредности подручја, производа, услуга, одрживог развоја и престижа у систему заштите природе земље Србије.
После краће дискусије учесника, у име предлагача заштите планине Јелице, Душан Р. Ивановић из Еколошког друштва „Драгачево“ и Локалне акционе групе „Драгачево – Јелица – Западна Морава“ је предложио да се у природне границе заштићеног подручја планине Јелице укључе и центри драгачевских села Каона, Горачићи и Тијање са црквама и Музејом Горачићке буне, као и села Зеоке и Ртари, затим, чачанска села Јездина, Придворица, Парменац, Риђаге и Паковраће, чиме би се обухватило вредно природно, културно и духовно наслеђе као предуслов за одрживи развој планине Јелице. Такође, предложио је да се организују разговори о заједничком управљању будућим заштићеним подручјем планине Јелице као најбољем моделу равномерног и одрживог развоја, кроз јавно – приватно – цивилно партнерство.
На крају састанка, договорен је даља сарадње на изради Студије заштите планине Јелице, све до краја ове године.
В. С.
