ПИШЕ: Александра Мишић
ФОТО: Дарка Симеуновић
Мене ужасава кад чујем како људи кажу да им је досадно. Да ли то изговарају моји пријатељи, колеге, моја деца, ученици, небитно је. Па брате… иди, ради нешто, забави се, едукуј се, постоје начини. Цртај, пиши, певај, пери судове, гаји цвеће, заљуби се, шетај, упиши се на јогу, подржи покрет за очување лама… само се не досађуј, за име света! Мени никада, али никада није досадно. Једино има послова које волим и оних других. У првима уживам, друге одрађујем. Ђацима, кад очајавају над количином градива у Гимназији, кажем: ”Навикните се на то да ћете у животу углавном радити оно што не волите и само понекад оно што волите. Е, због овог другог вреди све.” Знају они тај мој наук. Само још да га се сете кад за то дође време.
Читајте Камијев “Мит о Сизифу”. Читајте Дучићево “Благо цара Радована,” Ма, само читајте… И покушајте да вам живот не прође у досади. То је најгора ствар на свету. Тражите занимљиве особе. Али не заборавите да исто тако и ви морате бити занимљиви. Оно древно “како зрачиш, тако и привлачиш”, важи и даље.
Поздрав са чачанске пијаце!
