Госпођа Јулијана Чубрило једна је од најстаријих Чачанки. У деведесет осмој још веома витална, бистрог ока и ума, дочекала је насмејана пре неколико дана пријатељице, Бојану Јакшић и Милку Вуковић из чачанског Кола српских сестара „Надежда Петровић“. Њу и госпођу Јагоду Петковић, осам година млађу комшиницу, обрадовале су поклонима, не рођенданским, иако су недавно обе имале слављеничке торте, већ је ово доброчинство био мали знак пажње, а поводом Месеца бриге о старима.
Јагода и Јулијана су дугогодишње чланице Кола. Чланска књижица са редним бројем 17, коју Јулијана са поносом држи у рукама, указује да је једна од првих у овом добротворном удружењу, обновљеном у Чачку тачно пре 15 година. Убрзо, у стан на четвртом спрату дошла је и Јагода из приземља, чило се успевши уз немали број степеника. Комшинице су скоро седам деценија, од када су се уселиле у зграду у Синђелићевој 69. Много је заједничких успомена, лепих, па и оних тужних.
Јулијана је родом из Сремске Каменице, супруг, пореклом из Лике, добио је службу у чачанском „Ремонту“, где је и она касније радила као службеник. Када је супруг умро 1958, остала је сама са ћерком Љиљаном, која је радила као новинар у загребачком „Вјеснику“, „Арени“… Остала је Јулијана и без ње… Има два унука Сергеја и Андреја и од њих петоро праунучади, Миу, Ника, Лару, Филипа и Паолу. Сви живе далеко, у Загребу и Дубаију.
– Док сам могла, путовала сам много, сада тешко… Они су долазили летос. Од пре пет година о мени брине Оливера. Изађем са њом у шетњу по граду, до Мораве, одем до Кола код Бојане. Волела сам увек да пешачим, можда ми је то у генима. Била сам раније планинар, али за своју душу, са пријатељима сам се пела на све околне врхове… Тако сада више познајем овај крај, него свој Срем – каже Јулијана, у чијем говору се још осећа војвођанска равница, па нам говори о Бранку Радичевићу, његовим песмама, о томе како је из Сремске Каменице до Новог Сада путовала у школу паробродом…
На питање како одржава своју виталност, уз смешак каже да је то питање за Свевишњег… Књиге су биле њена велика љубав, записивала је сваку коју је прочитала. Највише романе, углавном из класичне књижевности, а никада није читала, наглашава, шунд… Сачувала је задивљујућу виспреност. И сада чита новине, у којима посебно воли колумне, Светислава Басаре су јој омиљене. Укрштене речи решава свакодневно. Телевизију не воли много, јер је, каже, много реприза… Педантност и данас негује, јер, како напомиње Оливера, води евиденцију о плаћању сваког рачуна. Све што смо рекли, поткрепљују Бојана и Јулијана док говоре стихове њима драгих песника. А њих две знају се веома дуго, још из периода када је формиран Савет жена… Јулијана и сада Бојану зове „Масовик“, јер каже, где је била она, ту је увек било много људи и догађања. Бојана им прича да је недавно била на Трећем Сабору Кола српских сестара у Подгорици, а Јулијана се присећа како је не тако давно и сама активно учествовала у многим акцијама.
Пре пет година морала је да оперише оба кука, а онда и руку. Тада је, за неколико месеци, имала три операције. Препричава нам како јој је покојни др Ранитовић у шали рекао да није морала толико да жури да поново дође, да се још није одморио од њене прошле операције.
Јагода и Јулијана нису усамљене. Са Јагодом је ћерка Биса. Често, колико може, дође до комшинице.
– Док смо биле млађе, било је чешће. А сада, у ретке Петке… – у шали каже Јулијана, уз коју је свакодневно и млада Данијела, коју је примила не као подстанарку… Значи јој да зна да није сама, да има неко ко ће отворити врата, са ким може лепо попричати… А прича је, сигурно, много. Јулијана и Јагода су сведоци готово целог једног века. Ходају чило, лако док нас обе прате до степеништа, без ичије помоћи.
В. Т.
ТРЕЋИ САБОР СРПСКИХ СЕСТАРА У ПОДГОРИЦИ
Председница Кола српских сестара Бојана Јакшић и Лела Павловић, председница Управног одобра, крајем септембра су у Подгорици учествовале на Трећем Сабору српских сестара, на коме су биле представнице из око 40 удружења из региона и дијаспоре. Учеснице су биле на Литургији у Саборном храму Христовог Васкрсења, а у крипти Храма одржана је и Саборна скупштина Кола. Свечаном делу Скупштине присуствовао је и учеснице поздравио Митрополит црногорско-приморски Јоаникије. Састанци су одржани у Острогу, Подгорици и Херцег Новом.
Према речима Бојане Јакшић, следећи Сабор се одржава у Ужицу, а 2024. планирано је да Чачак буде град домаћин.
Фото: из архива Сабора Кола српских сестара
