„ПТИЦЕ ЧАЧКА И ОКОЛИНЕ“ – Са јединственом комбинацијом боја, готово сликарских, кос камењар је једна од најупадљивијих птица… Наравно, за оне ретке који успеју да виде мужјака ове малене и плашљиве птице. То не важи за женке које су колоритно знатно „сиромашније“. Популација у Србији је мала, и у нашим крајевима не виђа се често. О овој реткој гнездарици Каблара говорио нам је Брано Рудић, професор из Пожеге.
Мужјак коса камењара (лат. Monticola saxatili, енг. Rufous–tailed Rock–thrush) има главу и плашт плаве боје, доњи делови и реп су златасто-риђи, крила су тамна са беличастим ивицама перја, а задњи део леђа је бео, што се најбоље види када је птица у лету. Ипак, како напомиње наш саговорник, зими су мужјаци и женке смеђи, пегави и испругани, са светлим грлом и риђим репом. Дужина му је свега око двадесетак сантиметара.
Кос камењар, како орнитолози кажу, води прилично „скровит живот“. То значи да настањује отворене пределе са камењарима и литицама, шљунковите обронке с грмљем, гудуре, рушевине, од побрђа до високопланинских подручја.
– Гнезди се на сунчаним обронцима. Гнездо прави међу грмљем и камењем. Има једно легло, током маја и јуна, са три до пет сивкастоплавих јаја, на којима женка лежи 14 дана. Младунци напуштају гнездо када достигну старост 14 до 16 дана – каже Брано Рудић.
Код нас насељава, пре свега, јужни део Србије. Природна станишта су му каменити пашњаци и голети, као и клисуре и кањони.
– Северна граница гнежђења протеже се од ваљевских планина, преко Овчарско-кабларске клисуре до Гоча, Жељина и Кучаја на истоку. Постоји 11 издвојених подручја која насељава у Србији, међусобно удаљених углавном више од 30 километара. Највреднија станишта се налазе на Козјаку, у Сићевачкој клисури, на Сувој и Старој планини, Копаонику и Увцу. Бројност у Србији је у опадању. Сматра се да се гнезди 800 до 1.000 парова. Кос камењар је ретка гнездарица Каблара, а ове птице се могу посматрати на Турчиновцу и изнад испоснице Светог Саве – открива Брано Рудић.
Селица је и зимује у источној Африци.
Приредила: В. Т.
Извор: „Птице Чачка и околине“, википедија
Фото: Брано Рудић
„УСАМЉЕНИЦИ“ ДО СЕЗОНЕ ПАРЕЊА
Храна коса камењара су инсекти, црви, глисте, разно семење, па и воће и биљни плодови. Певање му је разноврсно и звучно. На гнездилишту на стеновитим врховима, а често и у лету, може се чути певање мужјака попут фруле. Често је улаз у гнездо сакривен грмом. Кад се млади излегу, хране их оба родитеља. А када се они осамостале, и одрасле птице се разилазе да живе као усамљеници. И тако до следеће сезоне парења.
