СЛЕДИ ИЗРАДА ЕЛАБОРАТА
– Реализовано шесто теренско истраживање планине Јелице. – Заводу за заштиту природе Србије достављено више од стотину разних стратегија, програма, докумената у штампаном и електронском облику, како би се створила јаснија слика о природном, културном и духовном наслеђу ове планине. – Следи израда стручног елабората
На предлог Еколошког друштва Драгачево и Локалне акционе групе „Драгачево – Јелица – Западна Морава“ из 2019. године да се заштити планина Јелице, Завод за заштиту природе Србије је прошле године започео теренска истраживања. У августу и септембру 2021, обављена су два теренска истраживања ове планине, а у овој години још четири. Последње, шесто по реду, истраживање организовано је од 13. до 16. септембра.
У име предлагача заштите планине Јелице, Душан Р. Ивановић, председник Извршног одбора Еколошког друштва „Драгачево“ и председник Управног одбора Локалне акционе групе „Дргачево – Јелица – Западна Морава“ истиче да се на подручју планине Јелице налази изузетно вредно природно, културно и духовно наслеђе у више од 20 драгачевских и чачанских села, чијом ће се заштитом постићи вишеструко корисни циљеви – очување онога што је највредније, повећање вредности територије на којој се заштићено добро налази, а уједно и локалних производа и услуга.
– Након обављених теренских истраживања и достављања Заводу за заштиту природе Србије више од 100 разних стратегија, програма и докумената у штампаном и електронском облику, створена је јаснија слика о природном, културном и духовном наслеђу планине Јелице, као и њеном даљем одрживом развоју у оквиру њених природних граница, почев од аутобуске станице Јелица у селу Ртари, па све до букове шуме испод видиковца Кремен камен у селу Каона, са јеличким и подјеличким драгачевским и чачанским селима, која би требало да буду у оквиру будућег заштићеног природног добра са одређеним мерама и режимом заштите. Након обављених теренских истраживања, очекује се и израда елабората – стручне основице о планини Јелици и њено проглашење за заштићено природно добро. За будућност планине Јелице, изузетно је значајно и питање избора будућег стараоца – управљача. Сматрамо да је најбољи модел заједничког управљања заштићеним природним добром планина Јелица, кроз договор локалног, државног, као и привредног и цивилног сектора Драгачева и Чачка, на чијим територијама се налази планина Јелица – наглашава Ивановић.
Поред Биљане Крстески, дипл. инжењера шумарства и координатора заштићених природних добара, Владана Бједова, дипл. биолога и шефа Одсека за биодиверзитет, Ане Петковић, дипл. инжењера шумарства и Марка Дивца, мастер биолога – херпатолога, у последње теренско истраживање Јелице били су укључени и нови стручни сарадници Завода за заштиту природе Србије: Драгана Петраш, дипл. просторни планер и Марија Симић, дипл. аналитичар заштите животне средине.
Екипа Завода је истраживање отпочела поновним обиласком значајнаих културних добра у Горачићима – Музеј Горачићке буне и спомеником културе Црквa рођења Пресвете Богородице. Другог дана истраживања, за део екипе Завода организована је посета центру Каоне и обилазак Цркве Усековања главе Светог Јована, која је зидана од 1825. до 1827, а обновљена 1935. године. О овом храму, његовој историји, обнови и животу на подручју парохије Каонске, екипи Завода је детаљно говорио протојереј-ставрофор Љубинко Корићанац. У дворишту ове цркве, расту више деценија старе сорте јабука, шљива, грожђа… Истраживачки тим је посетио и Ајдучку воду, познато туристичко излетиште, где се налази Шумарско – ловачка кућа и Дом Туристичког друштва Каона, у чијој близини је и извор планинске воде. У овом туристичком излетишту су ранијих година организовани разноврсни скупови, међу којима и скуп биолога Србије. У близини Ајдучке воде налази се видиковац Кремен камен, у чијем се подножју простире букова шума, на чијем крају се завршава природна граница планине Јелице.
У Брезовицама, Горан Бојовић, председник МЗ и власник фарме на којој се узгаја стара, аутохтона раса свиња „моравка“, упознао је чланове истраживачког тима са бројним активностима у овом планинском селу, почев од изградње путева, припреме објеката за прераду вињског меса у оквиру Пољопривредно – сточарске задруге „Моравка“ из Брезовица. Посебно је истакао долазак новог инвеститора из Енглеске, који у овом селу, на имању од 11 хектара, припрема изградњу модерних туристичких објеката глампинг туризма који представља добар спој природе и комфора. Објекти ће бити урађени од природних материјала, а гости ће уживати у домаћој, аутентичној храни, углавном органског порекла.
У наставку истраживања, организована је посета споменицима културе – манастирима Стјеник, Јежевица и Трнава, који би, такође, требало да постану значајан део будућег заштићеног подручја планине Јелице. Део екипе је посетио археолошко налазиште и споменик културе „Градина“ на Јелици, који се налази на 846 метра надморске висине, на једном од висова ове планинске лепотице, као други по важности (после Ниша) ранохришћански центар у Србији из 6. века. Градина на Јелици је 1987. године проглашена за споменик културе, а због њеног значаја и пронађених предмета у плану је проглашење Археолошког парка „Градина“.
Заједно са ловочуваром Петром Речевићем из Ловачког удружења „Раде Јоксић“ из Јежевице, представник Завода Бједов је посетио ловиште „Јежевачка река“ на Јелици, где се срео и разговарао са Бранком Иванежом, председником Удружења, о стању, бројности и врстама дивљих животиња које су писутне на том терену. Уз помоћ Ратка Рабреновића из Јежевице, најстаријег планинара на овом подручју и Радована Божовића, планинара из Гуче, део екипе Завода истраживао је терен Јелице на локацијама: Градина – Маћани – Небош – Стјеничке стене – Стјеничко окно – пећина Светог Јована – Манастир Стјеник.
У наставку истраживања, екипи Завода су се придружили представници ЈП „Србијашуме“ Божидар Миловановић из Београда, Секула Митровић, шумарски инжењер из Гуче и Милан Драшковић, шумарски техничар из Горачића, као и Туристичке организације „Драгачево“ из Гуче са стручним сарадником Радомиром Ивановићем, по чијем захтеву се утврђује могућност за подизање видиковца на Јелици, поред ТВ репетитора. Заједно су посетили и највиши врх планине Јелице – Црну стену (929 метара надморске висине). Екипа Завода је посетила и Грујине ливаде у Горњој Јежевици, Торлак, Губеревце и Горачиће, а за то време представник Завода Бједов је разговарао о стању у ловиштима на подручју Јелице са представницима Ловачког удружења „Драгачево“ у Гучи, са Владаном Ракићевићем, управником ловишта, Славком Царевићем, ловочуваром, Владимиром Кнежевићем, секретаром Ловачког друштва Каона и чланом Скупштине Удружења и Миланом Главоњићем, чланом Удружења. Чланови стручног тима су обишли и део ловишта на потесу Каона – Властељице – Милатовићи – Губеревци – Горачићи.
В. С.
