ЗНАЧАЈ ГЕНОМСКЕ СЕЛЕКЦИЈЕ У ЦИЉУ ПОДИЗАЊА ЕФИКАСНОСТИ ПРОИЗВОДЊЕ МЛЕКА И МЕСА
У оквиру пројекта “Генетска селекција у сточарству”, који финансира Управа за аграрна плаћања, прошле среде, 21. септембра, Институт за примену науке у пољопривреди Београд и Пољопривредна саветодавна и стручна служба Чачак, под покровитељством Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, у Такову, у Горњем Милановцу су организовали радионицу, под називом “Значај геномске селекције у циљу подизања ефикасности производње млека и меса”. Предавачи радионице, којој је присуствовало око 30 пољопривредних произвођача и стручњака из области сточарства, били су Тања Максимовић, члан пројектног тима из Института за примену науке у пољопривреди и Мирослав Јаћимовић, учесник у пројекту из ПССС Чачак.
Учесници радионице информисани су о значају геномске селекције за унапређење производње млека и меса. Геномска селекција представља једну од најновијих селелекцијских метода, која је почела да се примењује од 2009. године, у популацији крава холштајн расе, у Сједињеним Америчким Државама. Ова метода се заснива на узимању узорака ткива животиња за ДНК анализу, како би се што тачније проценио њихов генетски потенцијал за особине од економског значаја. Правовремено урађена геномска анализа пружа могућност да се већ у првим недељама по рођењу изаберу грла, која имају супериорни генетски потенцијал за производњу млека или меса и, као таква, користе за даљу репродукцију, рекла је за наш лист Тања Максимовић, члан пројектног тима.
– Геномска селекција до сада није имала значајнију примену у Србији. Циљ пројекта “Генетска селекција у сточарству” био је да се геномска селекција, као најефикаснија мера за унапређење генетске основе популације говеда, објасни и приближи нашим произвођачима и стручњацима у саветодавним и стручним службама и на тај начин их мотивише да геномску анализу уврсте у редовну употребу. Реч је о једној од основних мера за унапређење капацитета стада, без обзира на то да ли су млечне или товне расе говеда. Током 2018. године започете су активности увођења геномске селекције у сточарство Републике Србије, са циљем постизања трајног и конкурентног развоја ове гране пољопривреде, у складу са водећим светским трендовима. Сврха и циљ геномске селекције је, пре свега, очување и унапређење производње младих бикова из српске популације, засноване на одабиру и геномској анализи мушке телади из домаћег приплода. Увођењем геномске селекције добија се могућност за бржи генетски напредак, кроз обезбеђивања довољног броја младих, квалитетних бикова из домаћег одгоја, док ће женска грла са задовољавајућом геномском оценом бити основа за унапређење производње млека на фармама – објашњава Тања Максимовић.
Поред бржег генетског напретка, који може да допринесе ефикаснијој производњи млека и до 70 одсто, геномска селекција у говедарству утиче и на смањење генерацијског интервала, који је нарочито дуг код говеда. Посебна предност геномске анализе је у томе што даје апсолутно тачну идентификацију родитељских парова, чиме се омогућава ефикасна контрола сродства у стаду, каже Мирослав Јаћимовић, учесник у пројекту.
– Примери практичне примене геномске селекције у циљу ефикасније и профитабилније производње млека и меса су: израда вишегодишњих планова осемењавања, побољшање здравственог стања запата, као и оптимализација производње млека и меса, засноване на примени основних принципа управљања стадом. За наше сточаре свакако је најважније оно што је геномска селекција донела у смислу подизања ефикасности и профитабилности производње млека и меса. Пример из САД, из кога се види да је за само четири године од почетка коришћења геномске селекције остварен генетски напредак, који кумулативно превазилази прогрес у претходних 30 година, довољно говори о вредности овог селекцијског метода – наглашава Јаћимовић.
Према речима наших саговорника, реална могућност је да се производни резултати у нашем сточарству побољшају кроз адекватну примену геномске селекције. А да би се то остварило, неопходно је да постоји оптимална организација послова и да се примењују неопходне селекцијске мере и поступци, као основа за добијање квалитетних производа са повољним економским ефектима, како би се обезбедила конкурентност наших сточара у производњи и пласману млека и меса на тржишту.
Н. Р.
Фото: Архива Р. Б.
