ДО БОЉИХ ПРИНОСА ПРОМЕНОМ НАВИКА ПРОИЗВОЂАЧА
Након једногодишњег истраживања, у чачанском Институту за воћарство су у среду, 21. септембра, представљени резултати пројекта „Унапређење примарне производње малине кроз модификацију примењених агро и помотехничких мера“. Драгоцени закључци овог важног истраживачког подухвата могли би представљати прекретницу у српском малинарству, уколико пољопривредни произвођачи послушају реч струке и науке и на тај начин разреше нагомилане проблеме у својој производњи.
Носилац пројекта „Унапређење примарне производње малине кроз модификацију примењених агро и помотехничких мера“ је чачански Институт за воћарство у сарадњи са Институтом за примену науке у пољопривреди. Средства за његову реализацију је обезбедило Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Током трајања пројекта праћене су активности пољопривредника у 50 производних засада малине, претежно на подручју Западне Србије, али и у неким другим произвођачким центрима у нашој земљи. У реализацији пројектних активности су учествовале и 22подручне пољопривредне саветодавне и стручне службе, а сама презентација резултата овог опсежног истраживања уприличена је за пољопривредне саветодавце.
–Србија је један од веома значајних произвођача малине, али се наше малинарство годинама уназад суочава са бројним проблемима. Неки од њих су проузроковани грешкама произвођача у технологији гајења малине, а ту је и утицај великих климатских промена. Када се све то скупи, имамо ниже приносе и лошији квалитет малине. У протеклих годину дана смо радили на томе да произвођачи чији смо рад пратили промене своје навике и отклоне грешке у гајењу малине, како би побољшали ефекте производње – рекао је за „Чачански глас“ др Дарко Јевремовић, директор Института за вођарство.
Како је навео др Александар Лепосавић, виши научни сарадник Института за воћарство, годинама се полемише о цени малине, да ли је ово извозно воће добро или лоше плаћено, док се занемарују далеко важније теме у области малинарства.
– Ово истраживање је и покренуто да би се променио приступ у реализацији мера и радњи које се спроводе у малињацима. Без обзира што Србија слови за једног од највећих светских произвођача малине, чињеница је да ова производња у нашој земљи годинама стагнира. Произвођачи више нису задовољни приносима, а у последње време се све чешће говори и о лошијем квалитету малине. То је резултат промењеног приступа, односно, увођења неких нових сорти овог воћа које нимало не задовољавају тржишну тражњу на којој наши традиционални купци годинама инсистирају. Нарушен је постигнути стандард квалитета за најквалитетнију малину коју смо својевремено испоручивали тржишту. Због оваквог стања у нашем малинарству, иницирали смо ово истраживање. Неопходно је да произвођачи промене своје навике и уз неке релативно мале измене приступа примењеним мерама неге доведу своје засаде у далеко боље кондиционо стање, што би им омогућило повећање приноса и бољи квалитет малине, а самим тим и већу исплативост производње – објаснио је др Лепосавић.
Лош садни материјал, запуштеност малињака, препуштеност произвођача себи самима, као и продавцима хемије, основни су разлози који су, према речима др Лепосавића, утицали на пад приноса малине. Уместо неких 12 тона малине по хектару, наши произвођачи постижу далеко слабије приносе – упола мање, па чак и испод тога.
Др Драган Раховић, научни сарадник београдског Института за примену науке сматра да се нагомилани проблеми у малинарству могу отклонити искључиво променом приступа у одгајању овог изузетно цењеног извозног воћа:
– Најтеже је извршити промену у сопственој глави. Наши произвођачи малине се годинама уназад сами боре са својим проблемима, гаје ово јагодасто воће онако како су навикли, са пуно грешака и пропуста, што је довело до драстичног пада приноса, као и квалитета плодова. Сада, када је пројекат завршен, наш задатак је да се позитивна искуства која су стечена током једногодишњег истраживачког рада пренесу малинарима и примене у пракси. Време је да произвођачи почну да слушају науку и струку, јер то је једини прави пут ка опоравку домаћег малинарства.
И др Славица Чолић, виши научни сарадникИнститута за примену науке у пољопривреди, сматра да једно овакво истраживање може да помогне произвођачима малине да реше проблеме у својој производњи.
– Имамо око три стотине пољопривредних саветодаваца на терену. Они представљају армију људи која може да пренесе закључке истраживања до произвођача. Највећи проблем српског малинарства је недостатак здравог садног материјала, тако да би у наредном периоду требало побољшати услове за његову производњу. На тај начин бисмо смањили зависност од увоза. Учестала пракса да се садни материјал набавља из родних засада није добра и на њу треба дефинитивно ставити тачку. Саднице малине морају бити сертификоване и набављене код проверених произвођача и то је једини истински гарант успешне производње – закључила је др Чолић.
В. С.
