САВРЕМЕНИ ПОЛАЗАК У ШКОЛУ КАО НЕИЗОСТАВНА ПОЈАВА НА ИНТЕРНЕТУ
РОДИТЕЉСКА ПИТАЊА
Како се припремити за прве школске дане? Да ли ће моје дете бити довољно зрело и спремно? Како да набавим прави прибор, колико му је тежак ранац…? Каква је средина у којој ће се адаптирати на дане уз књигу? Колико је захтеван учитељ, да ли је градиво обимно? Је ли пажња мог детета на часу увек усмерена на активности које му се задају? Хоће ли моје дете бити прихваћено међу вршњацима и у читавој школској средини и да ли ће то бити узајамно? Како ће моји пријатељи на друштвеним мрежама доживети објаве и фотографије о поласку мог детета у школу? Да ли је моја радост заиста видљива на друштвеној мрежи? Колико се улога родитеља првака озбиљно доживљава на Фејсбуку, Инстаграму…и да ли је то прави начин да се подели нечије усхићење?
ОДГОВОРИ КОЈИ ВОДЕ КА ЦЕЛОЖИВОТНОМ УЧЕЊУ
Питања која се окупљају око првих септембарских дана у почетним школским недељама добијају своје одговоре јасним следом, чак и пре предшколског узраста детета. На родитељску пажњу усмерену на првака, на полазак у школу, чин који је усхићење и својеврсни стресни период по родитеља и школарца, јасно се постављају темељи и одговори на све недоумице. Решење за претходно наведено се формира васпитањем, учењем по моделу (дечијим угледањем на родитеље као праве узоре), правовременим разговорима родитеља са дететом и одабиром да школа чији ће постати ученик буде пријатељ и други дом детету. Учитељ као стуб носилац тих дана стоји да школски кров детету топлином свог приступа обоји у период васпитања и образовања које ће тако постати целоживотно.
Синхрон, усаглашен и доследан рад ученика у школи и родитеља са дететом код куће даје резултате који ће оправдати оно што се чита и приказује поносно 1. септембра на друштвеним мрежама: „мамин понос”, „татин првак”, „порасла да крене у школу мамина и татина срећа”, „сестрина радост кренула у школу”, „бака дочекала да се поноси првачетом”, „теткин велики ђак”, „најпоноснији на свету”… Да ли је корисник друштвених мрежа сагледао из сваког угла значење тих речи у моменту када то објављује на свом Фејсбук или Инстаграм профилу? Колика је важност јавног експонирања, визуелног момента за оног ко објави садржај о поласку у школу? Како се усхићење и понос мешају са страхом и дилемама и на тај начин „деле” са виртуелним пријатељима интернета? Какви су саветници групе или појединац на друштвеним мрежама?
НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА СУ СВИ СРЕЋНИ
Желећи да озваничи полазак детета у школу и да тако шире подели своје дане радости, узбуђења и поноса, савремени родитељ то неретко прикаже на интернету фотографијом и описом у оквиру исте родбини, познаницима и пријатељима, као и осталим интернет корисницима. Уживаоци тих мрежа који не деле исту, родитељску улогу чести су и коментатори и својеврсни критичари. Јутро 1. септембра на Фејсбуку и Инстаграму буде, сходно датуму, употпуњено сличним објавама – фотографијама школараца у школском дворишту. Уколико се изврши озбиљнији осврт на тему виртуелног света, могу се поставити и питања која би на исти начин била природним током постављена: да ли родитељ подједнако дели забринутост или неуспех истом мером? Да ли онај ко представи на друштвеној мрежи ђака на исти начин школарцу вољно приступа да га осамостали при учењу, правом усмерењу ка обављању школских обавеза? Да ли је овај дигитални свет релевантан или оправдава сумњу која је прерасла у клише обојен иронијом да су „на друштвеним мрежама сви срећни”?
СМЕРНИЦЕ
Праве одговоре и делотворно реаговање на све дилеме најчешће не решава фотографија или коментар корисника, на њих одговарају удружено жеља, пракса, жива реч, рад, труд и истрајност. Савремени родитељ је врло често на међи, стоји између замисли коју има за будућност детета и релевантног стања које му је понекад испуњено дилемом, тешкоћом и упитаношћу над тренутном ситуацијом. На прагу ка решењу смернице могу бити јасне: савети стручних сарадника су изузетно значајни, поштовање дечијих права, али и свест о дечијим обавезама морају се сусрести, удружити приликом сваког додира са књигом или са вршњачком средином. Благовремени разговори са учитељима, педагозима и психолозима родитељу омогућавају да сигурним корацима оспособе своје дете у средини која ће бити повољна за његово адекватно сазревање кроз образовање, али и кроз васпитање и социјализацију.
Ризик од својеврсног дигиталног насиља или злоупотребе још један је од чинилаца који могу упитник поставити над објављивањем фотографије малишана на друштвеној мрежи. Ко прегледа са друге стране фотографије и да ли их преузима у своју архиву? Ови упити сигнализирају свакако потребу за обазривошћу и промишљеношћу особе која подели са интернет светом одређене садржаје.
Стога, дарујте у реалном, опипљивом свету осмех детету, емотиконе среће може нацртати! Нека вам се опција „свиђа ми се” усели у начин на који заједно са дететом приступате решавању сваког задатка који зада школска или друштвена средина. „Поделите објаву” која садржи усмене поруке да је школарцу потребан редован самосталан рад домаћих задатака и игра у парку са вршњацима, а не дигитални свет у којем кроз игрицу комуницирају са другарима.
САВЕТ РОДИТЕЉАМА ЈЕЗИКОМ ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА
„Прокоментаришите” да је свет у којем живимо поље на којем је школа обрадива површина где се клица знања, уз редовно заливање радом и окопавање трудом претвара у цветну башту, а она касније у расадник генерација која ће деци ваше деце бити на корист и радост! Приступ кроз баш овакав „језик” друштвених мрежа између родитеља и школарца измениће ток шаљиве чика Јовине „Пачије школе” јер би се тако љубављу и науком „одмакли даље од почетка”!
Милица Матовић
