Не стиже се до циља само утабаном стазом. Тако се десило и овога пута. Да бисмо дошли до ђака генерације обично позовемо директора школе да нам да потребне податке, а онда зовемо ђака. Овога пута некако се десило да су нас и ђак и директорка једноставно престигли. Фудбалским жаргоном речено било је то – право у мрежу! Директорка је чим су у „Гласу“ почеле да се, једна за другом, ређају репортаже о ђацима генерације, обавестила Нину да се припреми. А Нина, која је сада већ гимназијалка, не да се припремила, него је, пре одласка на море, написала један састав којим је у ствари, на свој начин, одговорила на скоро сва питања која смо хтели да јој поставимо.
Како смо сазнали од Нининих другара, она је фудбалерка која је и на матурско вече отишла ненашминкана, једина у патикама и једина у фармеркама. Она је, кажу, озбиљна, скромна, своја, слуша феноменалну музику… Ипак, оно по чему је најпознатија у школи и због чега је обожавају је, истичу, то што је умела и до поноћи да вежба са њима математику, преко телефона, наравно, то бар данас није тешко за оне који знају шта значи солидарност.
Упознајте Нину! Ми смо уживали. И шта рећи, осим БРАВО!
Зовем се Нина, Нина Павловић. Ускоро ћу напунити петнаест година. Завршила сам осми разред у Основној школи ,,Татомир Анђелић“ у Мрчајевцима. Професори су заључили да сам ја ђак своје генерације. Драго ми је што сам носилац те ласкаве титуле. Била сам звезда неколико последњих дана школе и добила сам лепе поклоне.
Више од мене била је узбуђена моја породица. Моје баке и деке, мама и тата, моје тетке, сви они су прва знања стекли у истој основној школи, сви они су били добри ђаци, али нико од њих није био ђак генерације! Њихова радост и понос досегли су до неслућених висина! А мени, мени је све то некако нормално и обично.
Од када сам кренула у школу, схватила сам да волим да откривам нове ствари, да учим о различитим, интересантним темама. Наравно, временом сам поједине предмете заволела више, математику од историје, хемију од српског, али поред тога сам се упознала и са различитим спортовима од којих ми се највише допао фудбал.
У школи смо имали фудбалски тим са којим смо успели да заузмемо друго место на међуопштинском такмичењу. Уписала сам природно – математички смер у чачанској Гимназији, јер су природне науке ипак ,,моје“ науке. Размишљам о електрохетници и медицини, али имам још доста времена за коначну одлуку који факултет ћу уписати. Потребно је да се прво навикнем на нову школу и ново друштво и оправдам титулу ђака генерације из основне школе. Потребно је да наставим да будем одговорна и вредна као до сада, али и да уживам у свом тинејџерском добу јер, признаћете, није школа све!
Приредила: Гордана Домановић
