Наша земља нема море, али има своје планинске центре и бисере бањског и сеоског туризма, који су постали изузетно атрактивни, посебно у последње три године, тачније, од када је проглашена пандемија короне. Стицајем нових околности, грађани Србије су схватили да и у својој земљи имају одличне услове за квалитетан одмор, а наше културно-историјске споменике, богату традицију, предивну природу, лековите минералне воде, чист ваздух, бистре планинске потоке и здраву храну открили су у много већој мери и гости из иностранства. А да сеоски туризам има огроман потенцијал и да велике благодети којима обилују српска села могу бити подједнако примамљиве и за домаће и стране госте, посебно ако живе у урбаним срединама, потврђује и добра пракса драгачевског етно домаћинства „Павловића конаци“ у Котражи.
„Павловића конаци“ се налазе на километар и по од центра Котраже, у засеоку Пшаник, на надморској висини од 550 метара. Сваки педаљ овог домаћинства је максимално сређен, не зна се шта је лепше: вајати или цветни аранжмани на њиховим терасама и у дворишту, економски део домаћинства у коме се налазе домаће животиње, обрађена плодна поља или гостољубивост домаћина. Док у ноздрвама осећате да вас голицају струје ветрова, а у грудима неописив осећај да сте коначно продисали пуним плућима, испред вас пуца фантастичан поглед на предивну, готово нетакнуту природу драгачевског краја. Рај на земљи, мир у души и слика која се никада не заборавља…
Дочекли су нас љубазни домаћини Милош Павловић и његова мајка Дана, који су, сасвим очигледно, већ навикли на снажне утиске људи који по први пут долазе у њихово домаћинство. Како кажу, док су полако стварали ову малу оазу лепоте и мира, нису ни слутили да ће ово њихово домаћинство, у које су, истина, велики труд и рад уложили и њихови преци и то у претходних стотинак година, постати интересантна туристичка дестинација за велике љубитеље природе и здравих стилова живота. Смештајне капацитете су градили, пре свега због радника, за које је требало обезбедити коначиште у периоду убирања летине. Идеја о сеоском туризму се родила сасвим случајно и то на предлог комшија Чачана који су имали прилику да уживају у чарима овог предивног драгачевског домаћинства. Павловићи, иначе, раде и живе у Чачку, али сваки слободни тренутак проводе на породичном имању у Котражи.
– Ово је већ друга година од када смо почели да се бавимо етно туризмом. Иако смо на почетку били помало скептични, испоставило се да се укуси људи мењају и да у овим новим временима сеоски туризам постаје све примамљивији, јер сви желе да уживају у природи, њеним благодетима, здравој храни и миру. Инвестирали смо доста у смештајне капацитете, у објекте и њихово опремање. Нисмо користили државне и локалне субвенције, улагали смо онолико колико смо имали. Имамо тренутно четири објекта са укупно 25 лежаја, а скоро смо завршили и ресторан за госте у етно стилу, који повремено и издајемо за различите врсте прослава. Ипак, да би све ово што смо до сада изградили функционисало, требало би што пре да обезбедимо добар приступни пут до вајата. Иако смо га свих ових година насипали, због великог нагиба и специфичне конфигурације терена, требало би да се асфалтира, како би гости могли лакше да стигну до нашег домаћинства. За нас је то заиста велика инвестиција, коју не бисмо могли самостално да изнесемо. Имамо обећање председника општине да ће нам помоћи да разрешимо проблем, па нам остаје да се у то уздамо, јер тек након тога можемо да размишљамо о евентуалном проширењу смештајног капацитета – објашњава Милош док нам показује брвнаре које због неких упечатљивих детаља одишу духом неких старих, заборављених времена, али су и поред тога у добром споју са модерним технологијама без којих је данас живот незамислив. Сваки апартман има удобан лежај, засебно купатило, ТВ и интернет.
У јеку туристичке сезоне у овом домаћинству посла има на претек. Поред убирања летине и редовних обавеза на имању, и смештајни капацитети су потпуно попуњени.
– Ове године смо имали највише гостију из иностранства, из Бугарске, Словеније, Хрватске, имали смо чак и брачни пар из Израела. Друштвене мреже су нам од велике помоћи, тако да они који воле оваква места унапред резервишу термине за одмор. То су углавном људи који долазе због природе, чистог ваздуха, планинских потока, здраве хране и њихов одмор најчешће траје од седам до 10 дана. Имали смо и госте из разних делова Србије, који су овде боравили током викенда или по четири-пет дана. Котража има минералну киселу воду и многи долазе управо због тога. Ту су и наши бисери природе, Рћанска пећина, језеро у Вучковици, а близу нам је и Ивањица. Генерално узев, до сада су нам долазиле породице на дужи или краћи одмор, али ћемо у наредном периоду имати и ђачке екскурзије. Групе ђака и њихови професори ће овде гостовати током викенда, јер у оквиру нашег домаћинства могу да виде пут производње хране од њиве и штале, па све до трпезе, јер за наше госте припремамо традиционалне драгачевске специјалитете искључиво од сопствених производа – наглашава наш саговорник и додаје да у сеоски туризам нису ушли да би се од тога обогатили, већ да би ову чаробну лепоту и здраву храну што производе на неки начин поделили и са другима, а да се при томе обезбеди и одрживост домаћинства.
Преноћиште у овом етно домаћинству по особи кошта 1.400 динара, док доручак, ручак и вечера стају додатних 1.200 динара.
Поред Милоша и његовог брата, у посао сеоског туризма су укључене и њихове супруге и синови, али највећи терет ипак носи мајка Дана. Она је стално у Котражи, увек спремна да дочека госте и за њих припреми најукуснија драгачевска јела. Искуства јој не мањка, јер је радила у угоститељству.
– Имамо своје месо, сопствену производњу сира и кајмака, пластенике, домаће кокошке и јаја, гајимо кукуруз, малину, купину, шљиву… У кухињи користимо искључиво сопствене пољопривредне производе и то се нашим гостима посебно свиђа. Странци су одушевљени драгачевским специјалитетима, свиђа им се све што им понудимо од хране, док су гости из наше земље много захтевнији. Најчешће се током вечери договарамо шта желе да једу наредног дана. Без разлике, наша трпеза свакога дана представља празник за очи, осим уштипака, проје, качамака, разних пита, свадбарског купуса и других популарних јела, у понуди увек имамо разне слаткише, колаче, торте, мед, џемове, јабучару, тикваник… – каже шездесетшестогодишња Даница Павловић.
Павловићи тренутно не размишљају о проширивању својих смештајних капацитета, јер, како кажу, све док се не разреши проблем прилазног пута до њиховог етно домаћинства, не би требало да се баве додатним улагањима.
В. С.
